Izaberite stranicu

У суботу другу по Пасхи, на празник Преноса моштију Светог и великог оца Цркве Христове Атанасија, Архиепископа александријског, у Храму Светог праведног адмирала Теодора Ушакова у Херцег Новом служена је Света литургија.

Литугријом је началствовао протопрезвитер-ставрофор Милан Топић из Београда, а саслуживали су му архијерејски намјесник херцегновски, протопрезвитер – ставрофор Радомир Никчевић и ђакон Јован Васић. Појали су полазници вјеронауке при Црквеној општини топаљско-херцегновској.

У току Литургије прочитано је заупокојено Јеванђеље о Васкрсењу уснулих, а на заупокојеној јектенији споменут је блаженопочивши Епископ Атанасије Јевтић, поводом празника његовог небеског покровитеља Св. Атансија Великог, по коме је добио име.

Отац Милан се у току свете службе Божије обратио народу и дјеци са вјеронауке бесједом о значају Свете литургије. Споменуо је и блаженопочивше архијереје Српске цркве, Епископа Атанасија и Митрополита Амфилохија, као велике и значајне људе, који су и њима (оцима Милану и Радомиру), али и многима другима свештенослужитељима, архијерејима, међу којима и Патријарху Порфирију, предавали на факултету и пренијели на њих знање које се у вјекове преноси на Цркву Христову – народ Божји:

“Драга браћо и сестре, данас служимо Литургију овога и онога свијета у овдје у овој малој руској цркви када наша Света црква прославља пренос моштију великога светитеља Божјег Светог Атанасија Великог. Служисмо данас у суботу заупокојену Литургију за оне који су уснули у Господу, који су умрли, а у ствари свака Литургија се служе и за наше покојнике и за нас живе.

Кад дођемо на Свету литургију испред било којег храма или мјеста гдје се она служи, ми долазимо као цијели људи, долазимо обремењени са разним проблемима: дјеца са ђачким проблемима, ми старији са нашим можда већим проблемима. Углавном сви долазимо обремењени, отежани тешкоћама овога живота. И кад дођемо пред црквена врата не можемо да скинемо ту мјешину наших сагрешења и оптерећења него улазимо цијели у цркву. Цијеливамо ове пресвете иконе, улазимо на Свету тајну – улазимо у Литургију – и такве нас Бог прима. Ми не можемо да дођемо овдје праведни већ се само трудимо да се припремимо за Свету литургију, али долази цио човјек или цијела жена, цијело биће са свим нашим слабостима, и правимо искорак у вјечност.

Света литургија она не само да је централна молитва, ушће свих молитвословља у Цркви него је својеврсни искорак у вјечност или ходање у вјечности. И кад дођемо на Свету литургију ми смо већ искорачили у вјечност и онда нас она проводи кроз Христову припрему за Његову мисију па кроз Његову трогодишњу проповијед овдје међу нама, кроз Његово страдање и Његово славно Васкрсење.

И у таквом једну моменту ми се у Евхаристији сједињујемо са живим Богом: Оцем, Сином и Светим Духом. Човјек се сједињује са живим Богом јер је међу нас дошао прави Бог и прави човјек – Богочовјек. Бог је постао човјек да би смо се ми обожили. Господ Исус Христос – оваплоћени Син Божији – Он је и прави Бог и прави човјек, а ми треба да будемо прави људи, јер ако будимо и трудимо се да будемо прави или добри људи, и ми ћемо се обожити и на неки начин ћемо се сјединити са живим Богом, а сједињујемо се у Светој тајни причешћа овдје на Евхаристији.

Што се тиче питања причешће у Цркви основно је да будемо на Светој литургији. Ми ћемо доћи на Литургију више или мање спремни, и када је пост и кад требамо да се причешћујемо, доћи ћемо боље или лошије припремљени, али свакако треба да долазимо и да се што чешће причешћујемо. Колико често не знам, али сам присталица да се требамо што чешће причешћивати. Колико често, то је по благослову вашега свештеника или духовника.

У Цркви ништа не почиње са ја знам, ја могу, ја не могу, ја мислим или не мислим, него све: имам благослов или немам благослов. Тако нас је учио и блаженопочивши Епископ Атанасије чиј спомен данас вршимо овдје, тако нас је учио и наш Митрополит Амфилохије, тако су нас учили наши професори. Мислим да су нас добро научили да би и ми данас вама овдје преносили њихово мишљење.

Јуче сам био код светитеља у Острогу, а био сам и на гробу другог светитеља Божијег Митрополита Амфилохија. И то је мјесто поклоњенија, то је мјесто кад сиђете доле у крипту Храма Васкрсења мјесто поклањања нашег. Сигуран сам да знам, као што сад видим вас овдје, као што данас служим Свету литургију, да ће то за неколико година бити мјесто поклоњенија гдје ћемо ићи да се молимо као што сви идемо да се молимо Св. Василију Острошком, као што се данас молимо Светоме Атанасију Великом и као што ћу данас, ако Бог благослови, да се помолим на гробу блаженопочившег нашега професора владике Атанасије, бившег епископа захумско-херцеговачког.

Добро је да се причешћујемо, драга дјецо, добро је да долазимо на Свету литургију, добро да промишљамо. Данас је заупокојена Литургија и треба да се молимо за наше који су уснули у Господу јер молитва Цркве може много, а Црква смо ми – ја као свештеник и ви који сте дошли на Свету литургију.

Ми хришћани чврсто вјерујемо у то да ће се Бог пројавити, да ће стати испред свакога од нас и да ћемо свакако васкрснути како каже данашње Јеванђеље: васкрснућемо било по добру, било по злу.

Дао Бог, драга браћо и сестре, да сви васкрснемо у добру, а зато требамо овдје да се молимо живоме Богу, да праштамо једни другима, чинимо добра дјела и славимо Оца нашега Небескога, славећи име Оца, Сина и Духа Светога. Амин!”

В. Д.

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This