Izaberite stranicu

У катедрали Рођења Богородице у Буенос Ајресу, јуче, у среду, 12. маја, прослављен је Свети Василије Острошки Чудoтворац. Ове године Црква прославља јубилеј 350 година уснућа у Господу Светог Василија Острошког Чудотворца (1671-2021). На прославу и литургију поводом ње, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, позвао је Његово Преосвештенство Високопреосвећеног Сантјага, митрополита Буенос Ајреса и Аргентине из Антиохијске Патријаршије, Његово Преосвештенство Јована епископа Буенос Ајреса и Јужне Америка руске заграничне православне цркве и Његово Преосвештенство Леонида, епископа Буенос Ајреса и Јужне Америке Православне цркве московске патријаршије. Протопрезвитер Габријел Коронел из Антиохијске патријаршије, протопрезвитер Сергеј Јурин из московске патријаршије, протопрезвитер Естебан Јовановић и јеромонах Давид Јанкетић, обојица из Српске патријаршије, и презвитер Борис Гладишев и јерођакон, Игњатије (Брул), руске заграничне цркве, су такође служили.

После литургије владика Кирило је говорио о животу Светог Василија и објаснио да је „Свети Василије рођен у веома скромном и сиромашном граду у Херцеговини. Као младић је дошао у манастир где му је стриц био игуман. Читаву младост читао је књиге о теологији и вери. Рукоположен је у време када је Црква на Балкану трпела насилне прогоне од Турака и истовремено пропаганду Римске цркве за Унију (да уједини православне са Римом). После повратка са путовања у Русију, како би потражио помоћ за своју Цркву, видео је да су прогони толико велики да је одлучио да се повуче на Свету Гору. Али патријарх српски Пајсије затражио је да се врати. Кад се Василије вратио, Патријарх га је поставио за епископа црногорског. Тамо је живео у подвигу и молитви, произносећи молитве у два храма у оквиру две пећине, где је сада чувени манастир Острог, где почивају његове чудотворне мошти. Свети Василије је уснуо у Господу 1671. године и од тада његове нетљене мошти чине небројена и велика чуда. Манастир Острог постао је једно од највећих ходочасничких места у Европи. И баш као што читамо у Јеванђељу, да је Христос чудесно исцелио болеснике, до данас Христос и даље чудесно исцељује моштима Светог Василија “, закључио је владика Кирило.

После тога је владика Сантјаго рекао неколико речи у вези са Васкршњим празником: „Крст и Васкрсење увек иду заједно. А у нашем животу такође, ако не постоји Крст, неће бити ни Васкрсења. Како можемо да стигнемо до Васкрсења у свом животу? Пут до Васкрсења је Крст. Морамо схватити да је бол, Крст, неопходан део нашег живота. У свом животу често стичемо погрешне навике и тешко нам је да се ослободимо њих, тешко нам је повратити слободу. Крст у нашим животима долази да то поправи. Кључ за повратак слободе је крст. Христос не жели бол за нас. Али пошто смо толико болесни у својим погрешним навикама, из којих не можемо да изађемо, потребан нам је овај пут, пут Крста, да се излечимо. Ако ћемо ходати путем бола од Крста, на крају пута биће Васкрсење “, рекао је владика Сантјаго.

Потом је реч узео владика Јован и захвалио се епископу Кирилу на позиву и изнео утиске о свом путовању у Црну Гору, а посебно у манастир Острог где је имао благослов да служи Божанску литургију у малој цркви – пећини у којој почивају чудотворне мошти Светог Василија.

На крају је реч узео владика Леонид и испричао тренутак из живота Светог Василија који га је запањио: „У животу Светог Василија који смо читали,рекао је владика Леонид , сазнали смо да је, док је био јеромонах, његов митрополит Мардарије желео да прихвати Унију (Унија је била намера Римске цркве да јој се православна црква придружи по њеним захтевима, то јест да православна црква треба да напусти своје принципе) и Свети Василије му је чврсто замерио говорећи да је требало да брани православље. Због тога је митрополит Мардарије презирао Василија. Једном је једна жена затруднела након што је итрополит Мардарије са њом починио грех и за овај грех јавно оптужио јеромонаха Василија, који је осуђен на смрт. Свети Василије је затражио да се казна изврши тек након што се роди беба. Када се беба родила, Василије га је узео у наручје и питао новорођенче: „ко је твој отац?“. На опште запрепашћење, новорођенче које у теорији није могло да говори, отвори уста и рече: „Мардарије“! (митрополит). Свети Василије је ослобођен смртне казне и народ је на крају каменовао митрополита Мардарија. Ово и многа велика чуда чинио је благодаћу Божијом Свети Василије Острошки “, закључио је владика Леонид.

Свети Василије Острошки Чудотворче, моли Бога за нас!

Извор Епархија буеносајреска

Превод: Љиљана Поповић

 

Pin It on Pinterest

Share This