Izaberite stranicu

Поводом пете недјеље поста, посвећене Преподобној Марији Египћанки, протојереј Ненад Калем је на Светој литургији у Цркви Светог Николе у Котору поручио да нам кроз учење о суштини покајања Црква говори и како да се што боље припремимо за Васкрсење Господње.

„Драга браћо и сестре данашње Св. јеванђеље нам говори да се већ полако назире страсна седмица, седмица страдања Христових, а самим тим и само Васкрсење Христово. Гдје, као што смо чули, на самом почетку овог Св. јеванђеља, Господ окупивши своје своје ученике апостоле говори шта ће се догодити, како ће бити предан и како ће га осудити, да ће примити поругу и да ће га убити, али и да ће у трећи дан васкрснути. А апостоли Јаков и Јован синови Зеведејеви нису баш на најбољи начин схватили ове Господње ријечи и на овоземаљски начин разумјевши тражаше да учествују у слави Господњој. А Господ им рече Не знате шта иштете. Јер пут ка царству Божијем иде преко страдања и патњи, на шта им сам Господ указиваше, али они још нису схватали.  И да царство Христово нема везе са овоземаљским царствима и њиховом славом. Христос их пита, јесу ли спремни на ту чашу и то крштење, гдје они одмах одговарају да јесу иако нису знали шта говоре. Понешени овоземаљским славољубљем тражаше нешто што се добија на много тежак начин. Пут до славе Христовог царства се не води преко трке за првенствима, већ преко служењу другима и непрестаним умањењем. Зато их поучава на крају овог одјељка ријечима ко хоће међу вама да буде први нека буде свима слуга.

Поред смирења и умањења и смиреног служења да би задобили Царство Христово потребно је и покајање. А као примјер покајања и преумљења Црква нам даје примјер Св. Марије Египћанке и посвећује ову пету недјељу Часног поста овој дивној светитељки, која је од своје ране младости, па све до 29-те године овоземаљског живота живјела веома развратним и блудним животом. Када се једном приликом нашла у Јерусалиму и из радозналости хтјела да види Часни крст Христов, није могла да уђе у храм јер је нека невидљива сила спречавала. Она се ту уплашила и помолила се пред иконом Мајке Божије која се налазила на улазу у цркву. И тада је чула глас да треба да се покаје и да треба да буде послушна Мајци Божијој да би ушла. Пошто је обећала да ће то да уради ушла је у храм. Овај догађај је Марију веома потресао и она је прешавши ријеку Јордан отишла у пустињу живјећи у највећем подвигу, јела је биље и борила се са искушењима. Тако задобила дар чудотворства да је могла да хода по води као по сувом. У подвигу је провела скоро 50 година. Прије самог упокојења срела је у пустињи старца Зосиму, којем је испричала свој живот и тако је остало записано њено житије. Из овог свијетлог примјера Св. Марије видимо да, ако се трудимо и покажемо вољу и хтење на богоугодном путу спасења, Бог ће нам дати снаге да издржимо на истом. Јер Богу је све могуће само тражи наш пристанак наше покајање и преумљење. Да усмјеримо мисли ка Господу нашем. Ево ова цијела недеља је појачана великим бденијима у којима смо читали текстове и дотакли се суштине покајања. И тиме нас Црква учи да још није касно да смогнемо снаге да се покајемо и што боље припремимо за Васкрсење Господње. Поучени овим дивним примјером покајања, смирења и унижења нека би нас Господ укрепио, као што стоји у једној молитви коју читамо на Пређеосвећеној литургији да вјеру неокрњену сачувамо, главе невидљивих змија сатремо и да се побједитељи гријеха јавимо. Богу нашем нека је слава и хвала, амин“, поручио је о. Ненад Калем.

Извор: СПЦО Котор

Pin It on Pinterest

Share This