Izaberite stranicu

“И овај брат твој бјеше мртав и оживје, бјеше изгубљен и нађе се, ријечи су које смо управо чули у Светом  јеванђељу. То су ријечи које на најљепши начин осликавају оно што се догађа када неки човјек, или човјекова душа, отпадне од Бога, и када се поново покајањем Богу врати”, казао је у цркви Светог Николе у Котору данас, на Недјељу о Блудном сину, парох которски , протојереј Немања Кривокапић.

Подсјећајући да је природно и нормално да човјек гријеши, истиче како је исто тако важно и бити свјестан своје грешности и искрено се кајати.

“Јеванђеље сликовито говори о човјеку који себе може да сроза гријехом тако да је нижи од оне нечисте животиње и да њој завиди на ономе што она једе. Неко ће пасти у очајање када види докле је дошао и мислу да му нема спасења. Међутим овај момак је рекао устаћу, отићи ће оцу своме и рећи да није достојан ни неба ни њега: И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника. Тако треба човјек да размишља да буде свјестан своје грешности, али и да је Божија љубав изнад сваког нашег гријеха. Отац га прима као сина враћа му хаљине, прстен му ставља и то је оно о чему треба да размишљамо, односно да Бог само чека да се ми покајемо. Колико човјек може да погријеши, толико је очева љубав велика да тај гријех опрости”, казао је између осталог отац Немања.

СПЦО Котор

Pin It on Pinterest

Share This