Izaberite stranicu

Уселила се радост међу гласовитим Дожићима у селу Врујци, у Доњој Морачи, који подижу први храм посвећен Његовој светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Гаврилу Дожићу.

Црква је реплика заветне Петра Другог Петровића Његоша на Ловћену коју су комунисти порушили да би направили место “фараонском” маузолеју. Очекује се да у овој светињи заискри црквено-литургијски живот до почетка наредне године.

Иницијатива за изградњу цркве потекла је, пре неколико година, од братства Дожића, а целу акцију подржао је Митрополит Амфилохије.

– Сваки мој сусрет са Митрополитом Амфилохијем није могао проћи а да се не поведе разговор на ту тему. Имали смо част да владика 8. августа прошле године посети Врујце.

Саслушао је наше предлоге, обишао сеоско гробље, где су сахрањени родитељи Патријарха Дожића и тог дана благословио изградњу цркве. “Овде ћемо градити цркву коју посвећујемо свештеноисповеднику Патријарху српском Гаврилу Дожићу”, рекао је тада Митрополит – преноси у разговору за “Новости” Вуле Дожић, председник Црквеног одбора.

– На Госпођин дан, 28. августа, у присуству верника, темеље храма је освештао Митрополит Амфилохије са свештенством. До данас смо завршили грубе грађевинске радове. Остало је да се црква обложи обрађеним каменом, прекрије, фрескопише и да се уреди простор око ње. Верујем да ће уз помоћ добротвора ова родна морачка земља опет замирисати тамјаном и бити обасјана светлошћу кандила. Свако доброчинство ће остати записано у цркви за благодарност и вечни помен, а Бог ће по мери своје велике љубави наградити сваког појединца својим божанским даровима.

Подсећа да се о лику и делу Патријарха Гаврила, као духовној громади, последњих седамдесет година, осим у црквеним круговима, врло мало говорило.

– Он је витез православља који је читав свој живот и сву снагу коју му је дао Бог уложио у духовну борбу и мисију за уједињење и ослобођење српског народа. Патријарх Гаврило је духовна громада у богатој српској историји – истиче Вуле Дожић.

Професор на Цетињској богословији Александар Вујовић наглашава да је Патријарх Гаврило био достојни наследник светосавског трона.

– Својим примером и животом, потврдио је вековно светосавско наслеђе и опредељење, показавши свим синовима и кћерима Српске цркве, пут којим треба да иду – истиче, за “Новости”, Вујовић.

ПРОТИВНИК ХИТЛЕРА

Патријарх Дожић током Првог и Другог светског рата био је заточен у преко тридесет казамата. Немци су га 25. априла 1941. године ухапсили у манастиру Острог по личној Хитлеровој наредби, након чега је интерниран у логор Дахау.

Истеран је на кишу, док му се један официр гестаповац унео у лице и заједљиво упитао – да ли је то тај влашки поп који је објавио рат великом Рајху! Патријарх је, као што је познато, био противник потписивања Тројног пакта 25. марта 1941.

– Савремени историчари и самозвани верски аналитичари олако прелазе преко чињенице да је један патријарх Српске православне цркве био заточеник нацистичког логора Дахау. Велики и храбри сведок, велики страдалник Христов у XX веку је био Свети свештеноисповедник патријарх српски Гаврило, један он најзнаменитијих патријараха српских од времена Светог Саве до наших времена, који је страдао за Христа Господа и за веру православну, који је и сам забележио да је за свога живота био у тридесет казамата и затвора. Зато смо ми у Цркви дужни да се увек и изнова сећамо овог исповедника православне вере – каже теолог Вујовић.

ПАТРИЈАРХ Гаврило рођен је у Врујцима 17. маја 1881. године као Ђорђе Дожић. Основну школу је завршио у манастиру Морача, да би даље школовање наставио у Београду и био ђак Призренске богословије. Године 1909. дипломирао је на Богословском факултету Атинског универзитета, а нешто касније и докторирао на овом факултету. После тога постављен је за секретара српског манастира Хиландар. Ту га затиче избор за митрополита рашко-призренског 1911. године.

На Великој народној скупштини у Подгорици (новембар 1918) Митрополит Гаврило учествује као народни посланик доњоморачке капетаније и том приликом је изабран да буде председник делегације која ће одлуке скупштине однети у Београд.

Патријарх Гаврило је изненада умро 7. маја 1950. у Београду. Сахрањен је у београдској Саборној цркви, у јужном делу храма, у непосредној близини кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића.

ПРИЛОЗИ

Сви доброчинитељи који желе да помогну изградњу храма свештеноисповеднику Патријарху српском Гаврилу Дожићу то могу да ураде уплатом средстава на жиро рачун број 520032000010450225.

Велиша Кадић

Pin It on Pinterest

Share This