Izaberite stranicu

На данашњи дан, 24. јануара 1972. године јапански поручник Хиро Онода откривен је на пацифичком острву Гуам, гдје се 28 година скривао у џунгли, убијеђен да Други свјетски рат још траје. Атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки убиле су стотине хиљада људи и означиле крај Другог свјетског рата. Царство Јапана безусловно се предало, али нијесу сви војници добили тај службени допис. Поручник Хиро Онода имао је 22 године када је распоређен на острво Лубанг на Филипинима. То је било 1944. године, а он је имао изричите наредбе да саботира све непријатељске инсталације. Био је припадник обавјештајне службе јапанске војске и чврсту наредбу да се никад не преда нити почини самоубиство. У фебруару 1945. године први савезнички војници су се искрцали на Лубанг, а ускоро су Онода и још тројица војника били последњи Јапанци на острву који су наставили да се боре. Повукли су се у шуму и одлучили да  наставе герилско ратовање против Американаца. Преживљавали су на бананама, кокосима и украденој стоци, а истовремено су упадали у ватрене окршаје с локалном полицијом. Крајем 1945. године су савезници избацили листиће са наредбом генерала Тамашите којом се наређује предаја свим јапанским војницима. Онода и његови подређени већ су годину дана провели у шуми и листићи су били једина назнака да је рат готов. Након дугог размишљања закључили су да су листићи фалсификовани, а да рат још није готов. Крајем 1949. године, послије година скривања и безнадежне борбе, четворка је добила првог дисидента. Јуичи Акатсу напустио је групу и провео шест мјесеци сам у џунгли прије него што се предао филипинским снагама. 1952. године Филипинци су бацали слике и писма чланова породице преосталих војника у којима их моле да се предају. Јапански војници закључили су да је и то само непријатељски трик. Двије године касније, Шоичи Шимада погинуо је у бијегу пред филипинским трагачима и остала су само још двојица. Готово двије деценије су Онода и Киншичи Козука водили герилски рат против Филипина, а 1972. године Козука је убијен док су палили ускладиштени пиринач.  Онода је остао сам. Иако је рат готов, иако је Онода био сам, ипак није хтио да се преда све док му то његов заповједник не нареди. Јошими Танигучи, некадашњи Онодин ратни заповједник, долетио је на Филипине и лично наредио Оноди да се преда. Послије скоро 30 година скривања по џунгли, Онода је предао свој церемонијални мач, још увијек употребљиву пушку, неколико бомби и бодеж који му је мајка поклонила да почини самоубиство ако га икад заробе. Филипински предсједник Фердинанд Маркос помиловао је Оноду упркос чињеници да је убио тридесетак људи. Маркос је узео у обзир да је Онода живио у увјерењу да наставља борбу Јапана за коначну побједу у рату. У Јапану је Онода имао дочек достојан хероја. У Јапану је основао неколико школа у којима су јапанска дјеца могла да уче умијеће преживљавања у дивљини. Међутим, разочаран мирнодопском културом у домовини одселио се у Бразил гдје се бавио узгојем стоке до смрти. Онода је умро 2014. године у 91. години.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This