Izaberite stranicu

На данашњи дан, 17. јануара 1706. године, рођен је славни амерички научник и политичар, један од твораца Декларације независности, Бенџамин Френклин.

Био је писац, дипломата, научник и филозоф. Живио је у Америци у XVIII вијеку. Као један од пионира америчке науке, измислио је громобран, бифокалне наочаре, Френклинову пећ, пераја за пливање, медицински катетер. Први је проучавао и мапирао Голфску струју. Први је користио термине: батерија, проводник, кондензатор, наелектрисање, електричар… Први је увео улично освјетљење и реорганизовао амерички поштански систем. Његов најпознатији научни рад у вези је са електрицитетом. Развио је модел електричне струје као флуида схватајући да је она у ствари кретање наелектрисаних честица. Основао је прву јавну библиотеку у Америци. С њим се повезује и чувени експеримент са пуштањем змаја. Тада је доказао да је гром једна врста електричне варнице. Назив електрицитет је древан колико и људско знање. И заправо значи нешто сасвим друго, пошто је потекао од грчког назива за ћилибар. Овај необични материјал није случајно повезан са електрицитетом, а његова популарност у антици је допринијела да се уоче његове електричне особине. Ћилибар је одавно познат и још у праисторији је коришћен као накит. То је жута и црвенкаста смола која се фосилизовала. Тако стврднута, представљала је драгоцјеност у раним људским културама и првим цивилизацијама. Стари Грци су за ћилибар користили ријеч „електрон“. Према овом називу преносиоци унутар електричног поља названи су електрони, а сам набој добио је име електрицитет. Током хиљаду година дуге историје истраживања електрицитета, мијењала се и идеја о овој појави. Талес из Милета је у VII вијеку прије нове ере први испитивао ћилибар због његових чудних својстава. Наиме, кад се ћилибар протрља крпом, он тада привлачи и подиже паперје и комадиће папира. Сличну појаву уочио је и Талес, али није могао да објасни шта се то са ћилибарем дешава. Касније, са открићем компаса и развојем науке о електромагнетизму, све више мислилаца сматра да је електрицитет нека врста флуида. Праву природу електричног флуида детаљно објашњава амерички научник, изумитељ и народни вођа Бенџамин Франклин, који наводи да наелектрисање може бити негативно и позитивно. Такође, он први формулише и познати закон о одржању наелектрисања. Но, Франклин је посебно познат по томе што је открио и објаснио електричну природу муња. Заинтригиран феноменом муње, Франклин се потпуно посветио том питању. Продао је сву своју дотадашњу имовину, штампарију, алманах и часопис, како би се бавио експериментима са електрицитетом. Електрицитет који се сакупља на површинама облака ствара јако електрично поље између земље и облака. Када дође до промјене у јонизованости ваздуха, отвара се канал кроз који од облака ка земљи протиче струја велике јачине. Ово електрично пражњење праћено је јарким бљеском и продорним звуком, а назива се гром. У свом чувеном огледу пуштао је змаја са оштрим металним врхом како би ухватио муњу и установио њену природу. Змај је био везан влажним канапом који проводи електрицитет, а на дну се налазио метални кључ.

Франклин је свој опасни експеримент извео уз велике мјере опреза. Змаја је пуштао уочи невремена, при чему је стајао заклоњен вратима и испод надстрешнице, а влажни канап је држао свиленим концем који не проводи струју. Популарна слика у којој Франклин лови муњу на ливади, док око њега сијева је погрешна, пошто би у том случају несумњиво погинуо од удара грома, као што се то десило са Рихманом, научником који је покушао да понови овај оглед. При експерименту, кључ на дну канапа је варничио што је показало да је муња електрични феномен.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This