Izaberite stranicu

После рата 1999. године и затварања фабрика на Косову и Метохији, Срби су остали без посла. Многим породицама претила је глад. Епархија рашко-призренска покренула је народне кухиње за две и по хиљаде људи. После тога покренула је и економије. Нову подиже при манастиру Грачаница.

Ко има храну има и егзистеницју. То је водиља и православне цркве на Косову и Метохији. Народне кухиње су временом прерасле у економију.

Десетак је година како имају своје фарме крава, бикова, свиња, оваца, коза. Имају погоне за производњу сточне хране, прераду млека, пастеризацију воћа и поврћа, пластенике на скоро једном хектару.

И ту није крај. Владика рашко-призренски Теодосије је након обнове Призренске богословије, дограђивања манастирског комплекса Високих Дечана, кренуо у подизање економије манастира Грачаница, на имању од 55 хектара.

“До сада манстирска економија је била у кругу манастира на веома скученом простору, и механизација и све остало. Сада смо изместили економију и почели смо од почетка”, рекао је владика Теодосије.

За две године подигнути су објекти, у које су смештене краве, телад, свиње и живина. Механизација ће бити заштићена. На простору економије договорена је градња штале за фарму од неколико стотина оваца и коза.

“Манастирска економија је у функцији наше цркве, нашег народа, народних кухиња одакле хранимо сиромашне и гладне и наше Богословије у Призрену. Поента је и да се овде млади људи запосле. Тренутно смо запослили седморо радника, седам породица смо обезбедили, а када будемо све завршили биће око 10 до 15 радника”, каже владика Теодосије.

Биће онда на економијама народне кухиње у Новом Брду и манастира Грачаница више од 60 запослених људи и толико збринутих породица.

“Тако да ће то бити две фарме под једним кровом, а ако буде среће, можда се појави неко који ће вођен овим примером, моћи да прошири и на северу и на неком другом делу Косова, да се пружи људима шанса за запослење и проширење кућног фонда”, каже Светлана Стевић из Народне кухиње “Мајка девет Југовића”.

Циљ је самоодрживост црквене економије и народних кухиња. Црква међутим у свему овоме не би могла сама.

Обе фарме изгражене су донацијама. Добротвори су Влада Србије преко Канцеларије за Косово и Метохију, Солидарност за Косово, Фондација за Косово из Калифорније, норвешка влада, Путеви Србије и Магистрала из Београда, Епархија аустријско-швајцарска. Њихови прилози значе опстанак цркве и Срба на Косову и Метохији.

Извор: РТС

Pin It on Pinterest

Share This