Izaberite stranicu

Са благословима Његовог блаженства архиепископа тиранског, драчког и цијеле Албаније г. др Анастасија Јанулатоса и Његовог Преосвештенства епископа будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникија Мићовића, и ове године свечано су прослављени Бадњи дан и Божић у Враки код Скадра.

Делегацију Митрополије црногорско-приморске, у прослави овог Божића у Скадру, по благослову Преосвештеног Владике Јоаникија чинили су протојереј мр Предраг Шћепановић, парох подгорички, књижевник Будимир Дубак, бивши министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе, и професори Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, Аполон Мишченко и Александар Вујовић.

У сриједу 6. јануара 2021. године, на Бадњи дан, бадњаке је освештао свештеник Иван Поповић, клирик Албанске православне цркве, уз присуство представника  Срба и Црногораца у Републици Албанији, и вјерног народа који се окупио у порти храма Пресвете Тројице у Враки. Бадњаке су после освештавања наложили предсједник Удружења “Морача-Розафа” г. Павле Брајовић  и представници Друштва Свети Јован Владимир из Скадра.

На празник Рождества Господа Исуса Христа, у четвртак 7. јануара 2021. године у храму Пресвете Тројице у Враки, свету божићну литургију саборно су служили свештеници Српске и Албанске православне цркве, протојереј мр Предраг Шћепановић и свештеник Иван Попај. Чтецирао је Рус Сергеј Мишченко, унук покојног Алексеја Мишченка, оснивача и првог предсједника Православног Друштва Свети Јован Владимир у Скадру, а за пјевницом је појао професор Цетињске богословије и уредник Катихетског програма Радио Светигоре Александар Вујовић.

Овог пута због поштовања мјера поводом пандемије изазване вирусом короне, вјерници су испоштовали све предвиђене мјере и на литургији се сабрали у мањем броју, него на ранијим литургијама, притом поштујући и остале мјере који су прописане за сузбијање вируса короне.

Литургијском сабрању присуствовала је и госпођа Драгана Вучићевић, први савјетник у Амбасади Републике Србије у Тирани, која је овом приликом уручила и поклоне за цркву Свете Тројице у Враки, комплет од двадесет цјеливајућих икона великих Христових и Богородичиних празника, које су дар Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија и епархије нишке.

После прочитаног Светог Јеванђеља, сабранима се обратио отац Предраг, на почетку их поздравивши радосним поздравом Мир Божји Христос се роди – Ваистину се роди. Отац Предраг је рекао: “Ваистину се Христос роди да нас све препороди вјечном новином и вјечном младошћу. Дочекујемо Га на земљи са великом радошћу, јер је земља после Адамовог и Евиног пада постала долина плача и смрти. И ми се људи рађамо на овој земљи, живимо и умиремо, и питамо се шта је смисао и циљ овог нашег земаљског путовања? Ево нам Божића који нам доноси радост над радостима, празник над празницима, јер је Син Божији, један од Свете Тројице узео наше људско тијело. Зато и ви, и ваши преци славни, вјековима су славили Рождество Христово – Божић на посебан начин. Нека би Бог дао, да то Рођење Христово о обасјава све земаљске народе. Како је говорио један велики пјесник “сви су људи на свијету браћа, то је вјера права и најкраћа”, па и вас, ову лијепу заједницу која се сабира у овом храму Свете Тројице у Враки молим да живите у миру са свим људима добре воље, са свим људима, комшијама, пријатељима. Јер само тако ћемо познати да смо синови Оца Небеског. Овај Хљеб Небески који се спустио овде на овој светој литургији, показатељ је да нема више провалије између Земље и Неба и да Бог да, да наредна 2021. година доброте Господње, буде година здравља. Прошле године је болест корона изазвала велике проблеме у читавом свијету, тако и у овој земљи и у нашој земљи, створили су се велики проблеми. Ја вам доносим љубав и поздраве ваших рођака и пријатеља  из Црне Горе, и драго нам је да сте сви овдје да живите у миру и слози са свима својим сусједима, пријатељима, и само тако показујемо да смо ми хришћани синови Христови, синови по благодати. Нека нас Богомладенац Христос својом вјечном новином, својом топлотом и свјетлошћу обасјава да живимо сви у слози. Да се овдје у овим храмовима Божијим молимо за мир у читавом свијету, да се молимо да ова најновија болест која је захватила читаво човјечанство да она што прије прође. Нека би благослов Христа који се рађа, рађао се у вашим срцима и душама, јер ваши преци када су сјекли бадњаке тиме су симболично означили да је Христос посјечен за читаво човјечанство да побиједи смрт. И ми људи, нисмо више пролазни него смо вјечна бића. Нека би Бог љубави Света Тројица која нас је сабрала у овом светом храму, у овом хиљадугодишњем светом граду Скадру био са свима вама, и нека би у вашем животу и у животу ваших комшија, пријатеља унио најљепше тренутке радости среће, мира, слоге, љубави. Да Бог дарује са се још много деценија и вјекова сабирамо у овом светом храму, и нека нас овај храм кад год прођемо поред њега опомиње да смо синови Оца и Сина и Светога Духа по благодати јер смо крштени у име Свете Тројице. Нека вас та Света Тројица Бог љубави све благослови, а ми захваљујемо на благослову блажењејшем архиепископу албанском Анастасију што нам је дао благослов да са оцем Иваном данас овде служимо свету литургију. Преносим вам и благослове Преосвећеног епископа Јоаникија и вјерног народа јер су ме сви питали и рекли да поздравим све вас из њихових срдаца и душа. Та искрена жеља и молитва нека буде, да ви напредујете и да живите у сваком изобиљу и у свакој срећи. Бог вас благословио и свако добро даровао, а ја вас још једном и хиљаду пута поздрављам многостољетним поздравом остварене наде и радости и љубави, мир Божји Христос се роди – ваистину се роди”, казао је отац Предраг.

После причешћа свима су на благослов подијељени божићни поклони и црквени календари као благослов Митрополије црногорско-приморске.

Потом је уприличена трпеза љубави испод Тарабоша на обали Скадарског језера.

На ручку су се овом приликом сви сабрани сјетили блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је рођен на Божић, који је тридесет година као митрополит бринуо о страдалном нашем народу у Скадру, који се упокојио прошле године, као и покојног професора Светозара Ћираковића из Никшића, који је петнаест година предавао српски језик нашем народу и дјеци у Скадру

Предсједник Удружења Срба и Црногораца у Скадру и Албанији “Морача-Розафа” г. Павле Брајовић је свима честитао Божић, поздрављајући све у име домаћина, и кроз сузе се сјећајући на великог Митрополита Амфилохија и професора Ћираковића и свега оног што су та два велика човјека урадила за Србе у Скадру. Он је измећу казао:” Христос се роди, срећан празник драга браћо и сестре, нама је на данашњи дан једна од највећих слава и сва околина око Скадра знаде да ми славимо данас. Ми традиционално славимо Божић у Скадру. Велика је част наша, и овом приликом хоћу да поздравим представнике Митрополије црногорско-приморске, који достојно настављају пут великога покојника Митрополита Амфилохија. Вазда су у Скадар долазили свештеници из Митрополије. Овом приликом желим да поздравим и арбанашко јавно мнење које живи у Скадру. Такође желим да се сјетим и наших великих добротвора који ће остати златним словима уписани у историји српског народа у Скадру, нашег светог Митрополита Амфилохија, који је несебично бринуо за нас овамо и нашег драгог професора скадарског, Светозара Ћираковића, који је са великом пожртвовањем и љубављу учио све нас и нашу дјецу на најљепшем језику на свијету. И са правом је назван и носи име Скадарски Ћирило. Нека им Господ обојици подари рајско насеље и да се увијек са љубављу и великим пијететом сјећамо ове двојице великих људи, који су својим животима задужили све нас у Скадру.

Овом приликом желим да поздравим и нову Владу Републике Црне Горе и да јој честитам на даљем раду. Надамо се ми Срби и Црногорци из Скадра, да ћемо имати бољу сарадњу и да ћемо бити прихваћенији и у Албанији и у Црној Гори и у региону. Поздрављам још једном уважену делегацију Митрополије црногорско-приморске, поздрављам Владику Јоаникија и Методија и сво свештенство и монаштво, као и све вас који сте се данас окупили у Скадру. Живјели ми на много година”, рекао је Павле Брајовић, предсједник Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ у Скадру.

Поздрављајући све присутне у име домаћина, и сјећајући се на великог јерарха и Митрополита Амфилохија, г. Симо Ајковић је рекао:”Драга браћо, поштовани свештеници Христос се роди“ Овај дан сјећа нас на рођење нашег Бога Исуса Христа, и овај дан сјећа нас на рођендан нашег духовног оца Митрополита Амфилохија. Тешко ми је да причам о њему, али срце куца да нешто проговорим. Ми се радујемо са његовом работом, и и његовом прихватљивошћу што је он нас љубио и волио и дочекивао у Црну Гору као да смо његова породица били. Он је волио Скадар. Нико као он. Он је на нама ставио једну добру етикету и рекао, ми Скадрани, ми православци, ми Срби Црногорци што живимо у Скадру, ми смо квасац од квасца! Али, то је велика реченица и ријеч за нас. То је велики дар што је он нама дао, и ми морамо да га задржимо и очувамо. Тешко ми је да више говорим, али свим нашим православцима што славимо Божић по јулијанском календару, ја им честитам за више здравља, више љубави. Ова проклета корона да се размине што прије и да се ми вратимо у нормалитет што смо били. Захваљујем свима вама, срећно вам вазда било и у добру се и у весељу се застављали, мир Божји Христос се роди”, закључио је Симо Ајковић.

Овом приликом у име делегавије Митрополије црногорско-приморске, све присутне поздравио је књижевник Будимир Дубак, бивши министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе, који је казао: Христос се роди! Драги оче Предраже Шћепановићу, драга браћо и сестре у Христу, драги наши Скадрани! Ево нас поново с вама, с којим се наша срца и душе никад не раздвајају. Непрекидно мислимо о вама као што ви мислите и о нама, зато што смо једна душа и једно тијело народа Христовог и народа српског, који су вјекови шибали и ударали. Разне сциле и харидбе су нас ломиле и пријетиле, не да нас раздвоје међусобно, поцијепају и да нестанемо, већ да поготову ви овдје, православни народ у Албанији будете нека бивша чињеница, да сте некад постојали, па би и то временом постало варљиво сјећање, јер би се потрудили лажни историографи да докажу, као и данас за наших живота и за живе истине Божје и људске доказују на свој начин. Наравно, на начин оног лукавога, начин лажи, како смо ми зао и опак народ, како онамо гдје смо стварали културе и цивилизације и на огњишта на којима смо живјели да ту никад нисмо постојали. То је цијела истина, коју је овдје наш свети Митрополит Амфилохије сагледао својом дубином своје богонадахнуте мудтости, и разумио је да битка Цркве, Свете светосавске цркве за Српски народ, и за сваког доброг човјека у овим крајевима, мора да се почне једнако као са Црном Гором, у којој је дошао и затекао ју је обезбоженом у вријеме борбеног атеизма, у вријеме кад је било тешко носити мантију и бити свештеник, у вријеме кад је било тешко отићи за данашњи дан за Божић и славити Господа нашег Исуса Христа. Митрополит је тада разумио да се мора сачувати ово што је остало, а остало је доста, јер је то неугасиво огњиште и неугасиви огањ народа који овдје гори већ вјековима. Ово је наше прастаро огњиште. Бог је урадио чудо, као што је урадио чудо и у Црној Гори у Српској православној цркви цијелој, у васељени православној цијелој. Видјели смо кад га је Господ призвао, да су у цијелом свијету наши православни хришћани казали, да је Митрополит Амфилохије био не само велики митрополит Српске православне цркве, и Српског народа у Црној Гори, већ да је он био свјетлост и светило цијеле православне васељене. Он је својим духом и својим трудом и својом љубављу безграничном, за Скадар и за све нас и за све вас овдје нарочито учинио толико много, да ми први пут се окупљамо да славимо рођење нашег Господа Исуса Христа, али без његовог овоземаљског присуства. Међутим, ми смо сви дубоко убијеђени и знамо да је он већ велики молитвеник за овај народ код Господа Бога, јер он сједи међу свим светима. Нека нам све ово буде срећно, нека кроз много и много времена наставимо да славимо и одржавамо нашу културу и традицијуи прије свега нашу вјеру, нашу цркву и да се у здрављу и весељу виђамо и сријећемо и да љубав своју бескрајну ширимо пема нашој браћи иновјерцима, својбраћи и сестрама и свим људима добре воље. Још једанпут живјели и здраво били“, са радошћу је поручио књижевник Будимир Дубак.

Још једном на крају ручка присутним се обратио протојереј Предраг мр Предраг Шћепановић и поручио свима:“Поштовани господине Симо Ајковићу, поштовани Павле Брајовићу, поштована породици покојног Алексеја Мишченка, поштовани мој Матановићу, Имере Станковићу, поштована браћо и сестре, на првом мјесту желим да захвалим Богу, који се родио ради рода људског и који нас је својим рођењем ородио са Богом. Зато је свака прослава Божића велика и посебна. Али, рекао бих да је посебна прослава Божића у граду Скадру. Скадар је био и остаће огњиште слободе иако је често пута у својој слободарској ватри и сам сагоријевао, носећи се, како рече дивно наш уважени књижевник са сцилама и харидбама овога свијета. Овдје се укрштају цивилизације, народи, али, оно што сваки човјек који сваки човјек може да осјети у Скадру је једна старина, једна древност, и оно што ме највише радује у Скадру што видим ваша драга лица. Ми смо људи који и одлазимо и путујемо у разне крајеве и дружимо се са многим људима, али ово гостопримство и ово што ви нама пружате гледајући нас на светој литургији, и настављајући литургију за овом трпезом, желим да захвалим свима, осјећајући као да смо у Подгорици. Подгорица је костурница соколова и ми вам носимо поздраве ваших рођака, пријатеља, и свих оних који су питали за вас. Данас када смо кренули сви су нам рекли, поздравите нашу браћу тамо. Само да сте триста педесет година очували српски језик, српство би вам требало у центру Београда подићи један споменик, скадранима, а ви сте сачували и вјеру. Љубоморно сте је чували и сачували. Тако да, као свештеник Митрополије црногорско-приморске, по благослову нашег Владике Јоаникија смо ми данас овдје дошли и захваљујем се брату Ивану Поповићу, који нам је саслуживао и са којим смо данас одслужили ову божићну литургију. Надамо се да ће она златна нит повезаности Црне Горе и Скадра и свих људи добре воље, свих нација бити нераскидива и даље. Овдје нас има различитих увјерења и националности, али оно што нам је свима заједничко да волимо Бога и да волимо људе, коме нас је учио нас свети Митрополит Амфилохије, па ево пред његовом душом да се данас и сјетимо његовог рођендана. Знам колико је волио све вас у Скадру, ево и ове Симове и Павлове сузе најбоље можда говоре о томе, колики је траг у душама скадрана оставио. А ја знам колико је он волио Скадар и колико је бринуо о Скадру, колико је год могао. Јер је он био васељенски човјек и бринуо је о читавој васељени и не само о православнима, бринуо је о сваком човјеку, и римокатолицима и свим другим, али о томе ће једног дана неко позванији од мене написати, коликог смо човјека и колики је благослов био што смо живјели у времену Митрополита Амфилохија. У име тог златног низа који је Митрополит започео са Симом Ајковићем, Павлом Брајовићем, и са свима вама, са дивним и честитим покојним Алексејем Мишченком, којега се заиста морамо сјетити. Једног човјека, горостоса, којег сам ето волио да видим само како хода улицама Скадра или у Митрополији. Онако сам замишљао да су стари људи живјели у седамнаестом, осамнаестом, деветнаестом, двадесетом вијеку. Али, хвала Богу, гдје је врело и капаће, он је оставио своје дивне синове и унуке, и дивну породицу, тако да све оно што су ваши стари радили ви то настављате. Срска слога је скупа ствар, она нам је сада потребнија него икада, па вас молим да не прекидамо ове везе, да наставимо духовну сарадњу, културну сарадњу и све оно што је лијепо, корисно и миломе Богу приступачно. Нека Господ све нас благослови и нека у граду Скадру, у граду миленијумског плача и радости, гдје се умирало и васкрсавало, нека се у њему свако осјети као што смо се ми осјетили, не просто као гости него просто гледајући ову ријеку Бојану и гледајући ово Скадарско језеро, што са овога краја свијета поздраве носи у крајеве неке незнане далеке. Нека и та прича о Скадру, а коријени те приче сежу у далеку прошлост, а окренуте су будућности, нека нас сабирају свете воде Скадарског језера, његови манастири и његове старине У то име нека вам је још много пута, хиљаду пута срећно Рождество Христово и дај Боже да се многе деценије сабирамо у овоме светом граду Скадру. Христос се роди“, закључио је у својој бесједи отац Предраг.

Овогодишње божићно скадарско сабрање још једном је потврдило ону свету истину, нераскидивости нашег народа у Скадру, који се окупљао око своје Цркве, уграђивајући себе у духовну грађевину српског народа, настављајући да изграђује свој духовни и културни идентитет, како би га на прави и истински начин оставио покољењима који долазе. Божићно скадараско сабрање и ове године, заиста је одвојило и са простотом и са веселошћу, одакле је цијелом српском народу упућен тај дивни поздрав Мир Божји Христос се роди-ваистину се роди!

https://svetigora.com/proslava-badnjeg-dana-i-bozica-u-vraki-i-skadru/

 

Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског

Pin It on Pinterest

Share This