Izaberite stranicu

До бесвести понавља давно превазиђене фразе из комунистичког времена о великоруском империјализму и великосрпском национализму које у Црној Гори нико осим Ђукановића не види. Не треба заборавити да је тај наратив изобилно коришћен као покриће за језиве злочине над православним Србима на подручју нацистичке Независне државе Хрватске у току Другог светског рата.

„Закон о слободи вероисповести који је са злом вољом израђен и усвојен крајем прошле године од стране бивше власти, одлуком нове власти биће измењен. Коначно је постигнут тај договор и он ће изузетно позитивно утицати на унутрашњу стабилност Црне Горе. У новој владајућој већини нису сви били за поништење поменутог закона, што би било праведно и најбоље, него за измене спорних чланова истог. У таквој ситуацији, по савету наших правника, ми смо подржали предлог да се иде на темељне измене, да се текст закона очисти од дискриминаторних одредби, да се осигура равноправност и слобода свих вера, да се свим верама загарантују имовинска и остала раније стечена права. Ове измене које су формулисане од групе добрих правника су мера поштеног договора између више заинтересованих страна”, рекао је у интервјуу за „Политику”, Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске, владика Јоаникије (Мићовић).

Да ли ће у том случају, доћи до потписивања Темељног уговора СПЦ са државом Црном Гором, на начин као што су то учиниле остале верске заједнице?

Претходне црногорске власти су потписале уговоре о међусобним односима са свим традиционалним верама осим са Српском православном црквом иако њој припада највећи број верника, грађана ове државе. Ускраћивање права нашој Цркви, која су друге вере оствариле путем уговора, је школски пример дискриминације што је приметила и Венецијанска комисија. Садашње власти имају прилику да  ту неправду отклоне. То ће бити лепо прихваћено од народа који жели да види очекиване и стварне промене у друштву.

Шта Црква сада очекује?

Очекујемо да Влада Црне Горе започне дијалог са Српском православном црквом око уговора којим би на ваљан и дугорочан начин две стране регулисале своје односе. Уверен сам да ће тај дијалог бити убрзо започет и да ће поменути уговор у атмосфери обостраног уважавања и поверења бити благовремено потписан.

Очекујете ли да ће нови политички моменти допринети успостављању здравих,  природних братских односа између Србије и Црне Горе?

Уверен сам да огромна већина народа у Црној Гори и Србији жели да се изграђују најбољи односи између те две братске земље. С обзиром на то власти обе земље имају обавезу и пред Богом и пред народом да унапређују своје односе. Садашња Влада Црне Горе јасно је истакла намеру да у много чему направи озбиљан отклон од лоших одлука претходне власти. Због тога се надам да ће наша нова Влада, колико до ње стоји, отворити нову и чисту страницу поменутих односа и да ће доћи до искреног дијалога и сарадње између две братске државе.

Када очекујете постављење новог митрополита црногорско-приморског? Све је више оних адреса које нескривено проносе глас народа који очекује да управо Ви наследите блаженопочившег Митрополита Амфилохија? Такође, када се очекује избор патријарха СПЦ?

Наша Црква је за непуних месец дана остала без свог патријарха и без митрополита црногорско-приморског. То је велики губитак који нас је неочекивано задесио. Због тога је Свети архијерејски синод у складу са канонским прописима заказао заседање Светог архијерејског сабора који ће започети свој рад 18. фебруара 2021. и изабрати новог српског патријарха. После избора патријарха било би неопходно да се изабере и нови митрополит црногорско-приморски. Не би било пристојно, нити за Цркву корисно, напротив, да говоримо о именима потенцијалних кандидата. За нас је веома важно да се у случају избора патријарха и осталих архијереја испоштује одговарајући црквени поредак.  У сусрет тим важним догађајима треба да се молимо Богу да нам дарује оно што је најбоље за Цркву.

Зашто и с којим мотивом Мило Ђукановић поново, не бирајући речи, напада СПЦ и Вас лично? Не одустаје од ставова да су СПЦ и Русија непријатељи, односно да су Срби у Црној Гори и МЦП експозитуре Москве.

Ђукановић с једне стране ’плаши’ западни свет нарастајућим ’малигним’ руским утицајем, а са друге се препоручује као моћник који ће тај утицај зауставити. До бесвести понавља давно превазиђене фразе из комунистичког времена о великоруском империјализму и великосрпском национализму које у Црној Гори нико осим Ђукановића не види. Не треба заборавити да је тај наратив изобилно коришћен као покриће за језиве злочине над православним Србима на подручју нацистичке Независне државе Хрватске у току Другог светског рата.

Задојен, очито идејама Јосипа Броза.

Да, исту реторику после рата користио је Јосип Броз и његови комунисти оправдавајући своје злочине и нечовештва на Голом отоку 1948. и касније.  Лако је закључити зашто је Ђукановић активирао те изанђале флоскуле када је спремао ликвидацију Српске православне цркве у Црној Гори наметањем крајем прошле године антицивилизацијског и дискриминаторног Закона о слободи вероисповести. Иако му је тај план пропао, он није одустао нити од поменутог наратива нити од своје зле намере да, не бирајући средства, угрози Цркву.

Јавност будно прати прве кораке нове владе Црне Горе и ишчекује да види и процени кадровска решења „по дубини”. Такође, не мали део јавности види Вас и Митрополију црногорско-приморску као центар који је из сенке „кадрирао” у новој влади. Колико је то тачно?

Када је претходна власт са Милом Ђукановићем на челу почела да се на недопустив начин меша у живот Цркве и да угрожава њену слободу ми смо били дужни да се тој истој власти супротставимо што смо отворено и јавно учинили. Наша борба против дискриминаторских и антицрквених поступака бившег режима мотивисала је, боље рећи ослободила, велики део народа да изађе на изборе и да гласа за оне партије које су желеле смену власти. Резултат избора је био пад тридесетогодишње владавине Мила Ђукановића и пораз његове партије. Народ је победио, а ми, свештена лица смо тој победи донекле допринели. Међутим, потпуно су неосноване тврдње да ми новој влади намећемо своје или било чије кадрове. Сваком нормалном човеку је јасно зашто то не чинимо. Ако ми не бисмо допустили да нам влада одређује кога ћемо рукоположити у чин свештеника, онда не треба ни да се мешамо у владина кадровска решења.

 Која је Ваша порука верницима, али и свим грађанима Црне Горе?

Празник Рођења Христовог је темељ наше вере и сваке врлине, од скромности као почетне врлине до љубави која је свеза савршенства. У радости овог празника имамо прилику да се испунимо божанском љубављу. У име Богомладенца Христа треба да се загрлимо са онима који нас воле и да се измиримо са онима који нас мрзе, да затражимо опроштај од оних које смо на било који начин увредили и исто тако да опростимо свима.

Да на тај начин изагнамо из својих душа сваку мржњу и пакост и да у својим срцима направимо обиталиште за Богомладенца који нам даје способност да љубимо једни друге, и ближње и даљне. Слава овог празника просветљавала је наше претке и у доба слободе и у временима ропства и страдања. Она се упечатила у душу српског народа, у његову историју, етику, душевност и обичаје. Божић нам омогућава да боље упознамо лепоту наше вере, да ојачамо породично и свенародно заједништво и да у његовој светлости нађемо смисао живота и стварања.

Ближи се попис у Црној Гори. Да ли ће српски народ моћи да „одахне” или пак борба за очување идентитета тек следи?

У уређеним демократским земљама попис је обавезна и рутинска ствар ослобођена од било какве страначке кампање и политике. Код нас то, макар до сада, није било тако. Досадашња власт је уочи и током претходних пописа водила озбиљну кампању да се грађани изјашњавају у корист њене политике. То је значило следеће: што мањи број Срба и што мање српског језика у Црној Гори то боље за власт. Надам се да ће нова власт приступити обавези пописа са више поштовања према грађанима, уважавајући свачију слободу и достојанство. Очекујемо да се попис уради у законском року, у складу са утврђеним прописима, да се обави непристрасно и да се ничија слобода изјашњавања не повреди. Од непроцењивог је значаја за добро Црне Горе да се сви њени грађани изјасне слободно у складу са својом савешћу, без уцена и трговине. Ако се тако спроведе попис мислим да ће после истог свима у Црној Гори многе ствари бити јасније, а надам се и лакше. Међутим, ни са једним пописом није све решено. За идентитет који је сабир највећих вредности увек се треба борити као што и Његош каже: „Нека буде борба непрестана”.

 Како ћете испоштовати важеће епидемиолошке мере у време Божићних празника?

Гледамо да испоштујемо све препоручене мере и истовремено строго пазимо да сачувамо веру, богослужења, црквено заједништво и народне обичаје верског карактера. Када трпимо неизбежна спољња ограничења као што је епидемија, или било шта друго, ми смо принуђени да уобичајену организацију нашег пастирског деловања донекле изменимо с тим да по сваку цену сачувамо суштину вере и лепоту црквеног живота. Вера се не сведочи само учешћем великог броја хришћана на богослужењима него и у мањим литургијским заједницама по речи Господњој: „Где су двојица или тројица сабрани у име моје тамо сам и ја са њима.” Ми хришћани знамо да и у малим заједницама, у храму и у дому, може да се пројави узвишеност вере, да скромност и једноставност најчешће доприносе њеној лепоти. Не смемо дозволити да нам пандемија блокира живот, да се у страху од ње отуђимо једни од других. Где има вере нађе се начина да уз поштовање прописаних мера чинимо добро једни другима, да ширимо хришћанско милосрђе и утврђујемо међусобну љубав.

Извор: Политика

Фото: Н. Ђурић

Pin It on Pinterest

Share This