Izaberite stranicu

У овим тешким и неизвјесним временима за цијели свијет, радови на Саборном храму Свете Тројице у Мостару напредују одлично и прва фаза бит ће завршена након уклањања скеле и постављања звоника, преноси „Аваз“ чији су репортери разговарали са мостарским парохом Радивојем Круљем.

Свештеник Круљ за “Аваз” је казао да је Саборна црква један од симбола града те да се православна заједница ту развија и живи од постојања града.

“Жеља наше заједнице и цијелог Мостара средином 19. вијека јесте била једна импозантна богомоља гдје би се вјерници окупљали и која би била мјесто молитве православних. Захваљујући султану Абдулазизу и Омер-паши Латасу и тадашњој управи у Мостару, 1863. године почела је градња Саборне цркве и од тада историја ове цркве јесте и историја Мостара. Када је саграђена, Саборна црква била је један од најљепших и највећих православних храмова на Балкану. У функцији је била од 1873. до 1992. године, када су нас задесили невоља и рат, када је страдао и читав Мостар, па тако и један од његових симбола”, присјећа се парох мостарски.

Додаје да је Саборна црква Свете Тројице под заштитом УНЕСКО-а, да је запаљена и минирана до темеља у јуну 1992. и да се са њеном обновом почело 2010. године, као и да је обновљена вољом свих Мостараца.

“Оно што нас као заједницу, мене као свештеника, нашег епископа радује је то што у обнови цркве учествују Мостар и сви Мостарци, без обзира на вјеру и нацију. За православне хришћане она је култно мјесто, мјесто богослужења, и за нас значи остварење нашег идентитета, прије свега вјерског, а, наравно, и националног. За Мостар она значи споменик културе и у обнови учествују сви Мостарци. У градњи су највише допринијели владе Србије и РС, Влада ФБиХ, Влада ХНК, симболично и Град Мостар”, истиче мостарски парох Радивоје Круљ за „Аваз“.

Будите људи

“Будите људи, будите хришћани, помозите онима којима је потребно”, била је једна од посљедњих порука пријератног мостарског пароха, оца Момчила Пејичића, и оца Алексе Зупца вјерницима над које су се све више надвијале сјене страха и стрепње. Те 1992. године све је најављивало долазак рата, али нико од мостарских Срба није очекивао рушење своје највеће богомоље – Саборног храма Свете Тројице.

Цио прилог је на следећем линку:

Извор: avaz.ba

Фото: А. Новић

Pin It on Pinterest

Share This