Izaberite stranicu

Чланови литургијске заједнице која се окупља при дворском храму Светог Димитрија у подгоричком насељу Крушевац, добротом и прилогом породице Лилић, прихватили су се задатка обнове камене фасаде ове предивнце црквице која изгледом са правом носи достојанство дворског храма.

Ова црква сазидана је на крају 19. вијека и са народом Подгорице подијелила је страдалну судбину. Саграђена је у оквиру дворца краља Николе на Крушевцу који је завршен 1892. године. Године 1894. почело се са изградњом цркве Светог Димитрија, а коначно је завршена и освештана августа 1900. године руком Митрополита Митрофана Бана. Великој свечаности, о којој трагове оставља тадашња периодика, присуствовао је и црногорски књаз који је био и ктитор ове светиње као и градоначелник Подгорице Стеван Лукачевић.

До избијања Првог светског рата у њој су служене Свете службе Божије ради духовних потреба чланова краљевског дома, посебно најмлађег Николиног сина и коначног престолонаследника Мирка, као и перјаника и других вјерника овог комплекса и житеља Љешкопоља.

Трагедија Великог рата учинила је да на ову цркву, поред благослова Светог Димитрија солунског, стигне и благослов Светог Петра цетињског. Наиме, повлачећи се пред наступајућим аустријским трупама, које су разориле и заузеле Ловћен, чланови краљевског дома и црногорске владе су одлучили да мошти овог светог владара и владике склоне са Цетиња. Као мјесто тајног почивања свештених моштију Петра цетињског одређен је управо храм Светог Димитрија у Подгорици. Тако је цетињски чудотворац почивао у овој малој цркви неколико мјесеци, прије него што ће се коначно вратити у Цетињски манастир.

Међуратни период обиљежио је нагли развој Подгорице која је израстала у главну варош Зетске бановине а некадашњи дворски комплекс развија се у здраствени центар. Тако храм Светог Димитрија добија нову улогу, као мјесто духовног укрепљења љекара и болесника. У овој цркви на исти начин служило се и за вријеме Другог свјетског рата, што доказују и историјски документи. Архива на Цетињу чува акте тадашње болнице у Подгорици којом је она постављена за болничку капелу.

Крај Другог светског рата није означио престанак страдања ове цркве. Атеистичке власти нису имале слуха за неопходност духовне димензије у лијечењу тјелесних болести и врло брзо црква Светог Димитрија је била запуштена. Старији Подгоричани свједоче да је прије изградње новог Клиничког центра Црне Горе храм коришћен и као мртвачница. Овај храм је на тај начин, иако ван примарне – литургијске функције, наставио да служи народу чак и када је од њега одбачен. О начину на који су се атеистичке власти односиле према овом храму илустративно свједочи и чињеница да је у послератним година у имовинске књиге био уписан и као џамија.

У склопу свеукупне обнове црквеног живота и храмова широм наше земље која је покренута по доласку у Црну Гору блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, почело се са обновом ове Цркве. Приликом првих Литургија које су служене у обновљеној светињи сматрало се да је храм посвећен Светом великомученику Ђорђу, заштитнику владарског дома Петровић-Његош. Ипак, захваљујући запису на предивном иконостасу Василија Ђиновског откривено да је да је ова црква заправо посвећена Светом Димитрију солунском.

Њена Голгота ипак није се завршила ни по њеној савременој обнови. Псеудо-религијска заједница „ЦПЦ“ од свог оснивања замислила је да мјесто њихових националистичких сабрања у Главном граду буде управо овај храм. Великим трудом и залагањем Подгоричани су успјели да овај храм сачувају од насилног скрнављења, а борба на правном пољу након више година суђења завршена је коначно у корист Цркве 2017. године.

Данас, ова црква је мјесто редовног литургијског заједничарања које предводи старешина храма протојереј-ставрофор др Борис Б. Брајовић. Црква Светог Димитрија је од великог духовног значаја за особље и болеснике Клиничког центра Црне Горе, као и мјесто молитве бројних студената из оближњег студентског дома те житеља овог дијела града.

П. Божовић

Pin It on Pinterest

Share This