Izaberite stranicu

Данас, 27. октобра 2020. године, када Српска православна црква прославља Преподобну мајку Параскеву, у народу познатију као Свету Петку, манастир Зочиште је литургијски обележио овај празник и шеснаесту годишњицу од повратка монаха у порушени манастир, известила је за Радио “Слово љубве” Оливера Радић, новинар и професор из Ораховца. Наиме, 27. октобра 2004. године монаси су, на челу са тадашњим настојатељем манастира протосинђелом Петром и још пар мештана Ораховца и Велике Хоче, дошли у свој манастир.

Из једног малог камиона извадили су пар кревета на расклапање, један дрвени сто, пар столица и нешто хране. Икона са које су повратнике посматрали Свети Врачи Козма и Дамјан постављена је на зид једне од просторија срушеног конака, покривеног само најлонима. Нови смештај су монасима били контејнери у дворишту до обнове једног дела конака и стварања услова за њихов опстанак и молитву. Манастир су обезбеђивали војници КФОР-а, а монаси (Петар, Серафим, Јован, Козма, Мартинијан) свако у своје време, уз одређену дозу страха и молитву дочекивали су вернике који су долазили, на почетку ретко, а после готово свакодневно.

Страх се заборављао и мислило се само на обнову цркве и конака, јер тешко је било гледати гомилу камења у коју су шиптарски екстремисти септембра 1999. године претворили манастирску цркву. Камен на камен је почео да се слаже, греда на греду и цреп на цреп. Један део конака, пар келијица и мала капела, за почетак скромно, али довољно. А онда је изграђена црква, део звонаре и на радост свих у свој зочишки дом су на летњу славу 2007. године враћене мошти Светих бесребреника Козме и Дамјана, чуване у манастиру Сопоћани од јуна 1999. године када их је из манастира изнео игуман Ромило са братијом манастирском.

Данас, 16 година од почетка обнове, не могу се видети ни трагови разарања манастира. Обновљена је и фрескописана црква, у једном делу конака изграђена је пространа трпезарија, конаци су највећим делом обновљени и уређени, двориште је као рај на земљи, засађена лоза, очишћени бунари, а са звонаре се свакодневно оглашавају манастирска звона. Манастир живи, иако су га противници православља палили, минирали, уништавали… О њему, већ више од деценије, брине игуман, архимандрит Стефан (Миленковић), са братијом: оцем Дионисијем и оцем Антонијем. Верници и посетиоци свакодневно долазе са разних страна, изблиза и издалека, траже и добијају исцељења од Светих Врача. Литургије, свеноћна бденија и свакодневне молитве оживеле су ово место. Искушења има, али се и она молитвом превазилазе, пише Оливера Радић.

Данашњи празник Свете Петке обележен скромно. Литургију је служио отац Стефан, а због забрана окупљања није било верника као ранијих година. После прочитаног јеванђеља отац Стефан је говорио о Јеванђељу и Св. Петки која се у нашем народу после Пресвете Богородице највише слави и поштује.  Колач је принео отац Дионисије, јер је Света Петка заштитница и његове фамилије.

После освећења славског колача отац Стефан је честитао празник братији и појцима, уз подсећање на дан када су се монаси вратили у Зочиште.

Извор: Радио “Слово љубве”

Фото: манастир Зочиште

Pin It on Pinterest

Share This