Обновљена Црква Светог Александра Невског на Светом Стефану била је место окупљања једног друштва које је пре четири године везало чврсто пријатељство рођено на поклоничком путовању у Јерусалим, Свету земљу, тло свих светих, Витлејем град…
И опет загрљаји, чврст стисак руке. Домаћини Милијана и Саво Греговић, доајен „Вечерњих новости“ из Паштровића, Душица и Игор Перић, ђакон Благоје Рајковић, професор Цетињске богословије, архимандрит Анастасије са Родоса који је тренутно гост Митрополије црногорско-приморске где учи српски и црквенословенски језик, теолог Александар Вујовић и песник Богољуб Бобан Велимировић Подгоричанин.
– Овај храм који су 1959. године порушиле комунистичке власти приликом претварања полуострва Свети Стефан у град-хотел, пре неколико година добио је некадашњи изглед. Црква која потиче из 15. века, на радост народа овог краја, потпуно је обновљена, а првобитно је била посвећена Пресветој Богородици – подсећа, у разговору за „Новости“, хаџи Богољуб Велимировић. – Пре четири године нахранио сам и напојио душу светим траговима Исуса Христа, видео Гору маслинову, град Капернаум, часне лавре из Јудеје, светиње Галилеје, прошао путем до Голготе и све до свете воде из Јордана где се докрстих. То је круна мог живота, јер сам испунио очев завет – да понесем звање хаџије и нађем се у друштву свих оних који су пре мене успели да од патријараха јерусалимских и чувара гроба Господа Исуса Христа добију грамату.
На овај мали сабор на Светом Стефану у значајној мери утицале су мере Националног координационог тела у борби против заразних болести, па је, осим фотографисања, дружење прошло уз дистанцу и са маскама на лицима.
– Без обзира на епидемију, присуством на литургији у Храму Светог Александра Невског, частили смо душу и тело, окрепили се снажно вером. У ствари, снага наше вере никада није долазила у питање, а још више јачала је у последње време кроз величанствене молитвене ходове када је народ са свећом, иконом и крстом одбранио светиње од антихриста – додаје Велимировић.
Није наш саговорник једини који је примио грамату од јерусалимсих владика, него их је било још из друштва са пута који је организовала агенција Митрополије црногорско-приморске „Одигитрија“. Духовни разговори које су верници пре четири године водили са архимандритом Бенедиктом, игуманом Светоархангелског манастира на Михољској Превлаци код Тивта, хиљадама километара крепили су поклонике из подловћенске државице.
КРАЉИЦА СЕ ПИТАЛА
ЦРКВА Пресвете Богородице, која је 1938. на захтев тадашње југословенске краљице Марије Карађорђевић, која се одмарала у свом летњиковцу у суседном Милочеру, преименована у Цркву Александра Невског (свеца којем се молила), порушена је 1959. да би уступила место великој тераси града-хотела који је отворен годину касније. Њени остаци су откривени пре три године, када је закупац „Свеца“, сингапурска компанија „Аман ризорт“, започела обнову летовалишта.
ЈЕРУСАЛИМСКА ПЕСМА
ХАЏИ Богољуб написао је песму приликом боравка у Јерусалиму.
„Богољубни хаџи рабу, аманет испуни бабу,
Дат над раком оца Марка, оствари се жеља жарка.
Јерусалим да обиђем, Христу драгом ‘блиско приђем’,
Сад мој бабо-отац Марко, знам сеири тамо ја(р)ко.“
Извор: Вечерње новости
Фото: Приватна архива
