Izaberite stranicu

На данашњи дан, 25. октобра 732. године франачки владар Карло Мартел је у бици код Поатјеа тешко поразио Арабљане и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу.

Арапска освајања  је назив који у свом традиционалном смислу подразумијевају низ оружаних сукоба, односно освајачких похода које је арапска муслиманска држава, касније позната као Калифат, предузела од свог настанка а који су резултирали освајањем цијелог Блиског Истока, Сјеверне Африке, те дјелова централне и јужне Азије, односно Кавказа и јужне Европе. Муслиманска освајања су за последицу имала нагло ширење ислама и његово претварање у једну од највећих свјетских религија, односно ширење арапског језика, писма и културе као и стварање једног од највећих царстава у историји свијета, од кога је настао данашњи исламски свијет. Франачка држава је била средњовјековна европска држава коју су насељавали и којом су владали Франци. Франачка држава је настала на просторима некадашње римске Галије и настала је у V вијеку. Франци су примили хришћанство из Рима. Франачка држава је своју највећу моћ достигла за вријеме Карла Великог кога је римски папа крунисао за цара 800. године у Риму јер је у њему видио наследника Рима. Након Карлове смрти држава је подијељена  на три дијела. Од једне настаће три државе: Француска, Италија и Немачка. Карло Мартел је био франачки мајордом и војсковођа. Служио је као мајордом на франачком двору, а као војсковођа се прославио побједом код Поатјеа након које је стекао надимак Мартел ( чекић, маљ). Касније ће се по њему назвати династија Каролинзи. У битки код Поатјеа се водила неравноправна борба. И западни и арапски извори наводе да је муслиманска војска била вишеструко бројнија од франачке. Муслиманска тешко-оклопљена коњица сматрана је до тада готово непобједивом, а била је и бројчано надмоћна над франачком војском. Карло је водио обрамбену борбу, створивши са својим људима квадратну формацију која је успјела да одупре коњаничким налетима. У борби је убијен муслимански вођа, што је изазвало неслагање међу преживјелим генералима, те узроковало њихов пораз и повлачење. Исход борбе зауставио је муслиманска освајања у западној Европи, а у следеће двије генерације они су протјерани преко Пиринеја. Ову битку помиње Његош у Горском вијенцу:

Францускога да не би бријега,

Арабијско море све потопи.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This