Izaberite stranicu

Његова Свесветост патријарх цариградски Вартоломеј изабран је  22. октобра 1991. године за патријарха васељенског.

Лично искуство и богословско образовање Васељенског Патријарха омогућују му да има изванредан поглед на екуменске односе и еколошка питања. Његова Светост неуморно ради на помирењу међу хришћанским Црквама, а стекао је и међународну репутацију стога што еколошка питања обрађује на глобалном нивоу. Ради на унапређивању односâ са Римокатоличком Црквом и Англиканском заједницом, као и са другим хришћанским вероисповестима, путем богословског дијалога и личним сусретима са њиховим великодостојницима, све у циљу да се разматрају питања од заједничког интересовања.

Сарађивао је са Светским Саветом Цркава и био члан његовог Извршног и Централног одбора, као и Комисије за веру и црквени поредак. Иницирао је, штавише, многобројне међународне састанке и дијалоге са муслиманским и јеврејским великодостојницима у циљу неговања међусобног уважавања и постизања верске толеранције широм света, а нарочито на Блиском Истоку и у земљама око Средоземног мора, па је међу првима организовао међурелигијске сусрете широм света. Најзад, Васељенски Патријарх је био на челу историјске обнове аутокефалне Албанске Цркве, а уз то, пружао је духовну и моралну подршку многим традиционалним православним земљама које су излазиле из деценијског прогона иза Гвоздене завесе.

Као грађанин Турске, Васељенски Патријарх је стекао основно и средњошколско образовање на Имвросу и у Цариграду. Пошто је дипломирао на Богословском факултету на Халки, Његова Свесветост је наставио последипломско усавршавање на понтификалном  Оријенталном институту при Грегоријанском универзитету (Рим), на Екуменском институту у Босеу (Швајцарска) и на Минхенском универзитету.

Одбранио је докторски рад из канонског права. Један је од оснивачâ Друштва за канонско право Источних Цркава. За јерођакона је рукоположен 1961. године, а за јеромонаха 1969. године. Био је помоћник декана Богословског факултета на Халки (1968-1972) пре но што је био изабран за личног секретара свога претходника на патријарашкој катедри, блаженопочившег Димитрија (1972-1990); за Митрополита филаделфијског изабран је 1973. године, а касније за халкидонског (1990).

Васељенски Патријарх Вартоломеј је носилац више почасних доктората са престижних академских установа, као што су Атински и Солунски универзитет, универзитети Патре и Јањине (у Грчкој), затим Џорџтаун и Јејл (САД), Флиндерс и Манила (Аустралија), Лондон, Единбург, Лувен, Москва, Болоња, Београд и Букурешт (Европа). Говори грчки, турски, италијански, немачки, француски и енглески; такође добро познаје класични грчки и латински.

Улога Васељенског Патријарха као првенствено духовног предводника православног хришћанског света и наднационалне личности од светског значаја све више се показује веома значајном. Његова Светост је био један од покровитељâ међународних миротворачких конференција, као и скупова по питањима расизма и фундаментализма, окупљајући на њима Јевреје, хришћане и муслимане у циљу започињања све снажније сарадње и међусобног разумевања.

Позивали су га Европски парламент, Унеско, Светски економски форум и многи национални парламенти. Организовао је осам међународних, међурелигијских и међудисциплинарних симпосиона и састанака на којима су проучавани еколошки проблеми, као што су загађивање рекâ и језерâ по свету, а ове иницијативе су му донеле назив „зелени Патријарх“ и награде неколико значајних међународних организација.

Службу Васељенског Патријарха карактерише међуправославна сарадња, међухришћански и међурелигијски дијалог, као и званична путовања у православне и муслиманске земље које су раније ретко кад биле посећене. Разменио је многобројне посете са црквеним и државним личностима. Његова залагања да се унапреде и негују верска толеранција и људска права, као и настојања на миру у свету и на заштити човекове средине, с правом су га ставила међу најизразитије светске визионаре, миротворце и мостоградитеље, као апостола љубави, мира и помирења. Године 1997.  Конгрес Сједињених Америчких Држава уручио му је златну медаљу.

Извор: Васељенска Патријаршија (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Pin It on Pinterest

Share This