Izaberite stranicu

У сриједу  7. октобра  у Цркви Св. Ђорђа у 17 часова  служиће се  служба Освећење јелеја. Послије, у наставку,  у црквеној сали Парохијског дома  са почетком у 20 часова, предавање  на тему: Исцјелитељски смисао аскетских поука из Зборника Добротољубље (Савјети против мрзовоље Св. Антонија Великог) одржаће свештеник Драган Станишић, професор Цетињске богословије .

Добротољубље је зборник поука аскетских отаца из периода од четвртог вијека и касније. На почетку Зборника дате су поуке Антонија Великог, који је инспирисао и касније писце – монахе да његују ово изражавање молитвено-делатне побожности. За  састављање Зборника поука заслужан је највише аскетски писац из 18. вијека, Никодим Светогорац, када је ово дјело и публиковано на грчком језику, 1782. г. на старословенски језик Добротољубље је превео Пајсије Величковски 1793, а превод на руски урадио је Теофан Затворник. Манастир Хиландар је ово дјело објавио на српском језику у новије вријеме, 1996. г. У Зборнику је дат избор поука које су током више вјекова изрекли Оци које је Црква уписала и у календар светих. То су: Теодор Студит, Јефрем и Исак Сирин, Јован  Лествичник, Максим Исповједник и још тридесетак  других  подвижника. Поуке у духу Добротољубља се и послије, све до наших дана, сабирају и објављују у додатним томовима или као посебна издања. Познате су поуке  новијих светитеља: Серафима Саровског, Силуана Атонског и Пајсија Светогорца. Код нас у том стилу имамо поуке: патријарха Павла, старца Тадеја, архимандрита Лазара Острошког, јеромонаха Давида и др. Иако се овај тип богословља обично везује за манастирске околности живота, ова аскетска мисао носи у себи спасоносну поруку и за савременог човјека посвећеног световним дужностима.

Д.С.

Pin It on Pinterest

Share This