Izaberite stranicu

На данашњи дан, 28. септембра 1965. године приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе су изгубиле живот.

Вулкани су утицали на ток историје, будући да вулканска прашина може имати велико краткорочно дејство на глобалну климу, зато што блокира дио Сунчеве свјетлости која стиже на Земљу.

Ерупција вулкана на планини Пинатубо на филипинском острву Лузон догодила се 1991. године само 90 километара сјеверозападно од главног града Филипина, Маниле. Вулкан је у неколико узастопних ерупција избацио чак 10 кубних километара вулканског материјала, што је била друга ерупција по величини у XX вијеку која је узроковала смањење просјечних температура у свијету за 0,4 до 0,5 степени Целзијуса. Ерупција вулкана Кракатоа на истоименом вулканском острву у Индонезији 1883. године једна је од најпознатијих у скорије вријеме, зато што се догодила послије открића телеграфа. У њој је погинуло на хиљаде људи, двије трећине острва су претворене у прах, а дно океана је драстично измијењено. Ерупција Кракатое није била ништа у поређењу на ерупцијом Тамборе на острву Сумбава у Индонезији, која се догодила 68 година раније. То је била најснажнија ерупција забиљежена у историји. Ријеке врелог пепела сливале су се низ вулкан висок 4.000 метара и тада је погинуло око 10.000 становника острва Сумбава. Вјерује се да је вулкан избацио најмање 50 кубних километара вулканског материјала, а огромне количине сумпор диоксида отишле су у атомосферу. Облак из Тамборе изазвао је необичну хладноћу, зато што је довео до смањења температура у свијету за 0,4 до 0,7 степени Целзијуса. Уколико се вратимо још даље, прије око 70.000 година, једна огромна вукланска ерупција чак је пријетила да уништи читав људски род. Вјерује се да је „суперерупција” вулкана Тоба на индонежанском острву Суматра, изазвала вулканску зиму која је трајала шест година и послије тога хиљадугодишњу залеђеност. Суперерупције настају када вуклан избаци више од 1.000 кубних километара материјала. Ерупција Тобе је могла изазвати масовно изумирање биљног свијета и глад животињских врста, а постоје претпоставке да је дошло до изумирања великог броја припадника људске врсте. У још даљој историји огромне вулканске ерупције су се доводиле у везу са масовним ишчезавањем живота на Земљи. Некада се вјеровало да су вукланске ерупције у Деканској висоравни у Индији биле узрок изумирања диносауруса прије 65 милииона година, али данас је преовладало мишљење да су за то криви комета или астероид. Парк Јелоустон у америчкој савезној држави Вајоминг често се означава као супервулкан чија је последња ерупција забиљежена прије 650.000 година. Нову ерупцију није лако предвидјети, иако сеизмолози редовне прате промјене у Јелоустону.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This