Izaberite stranicu

На данашњи дан, 28. септембра 1895. године умро је француски хемичар и биолог Луј Пастер, проналазач вакцина против бјеснила, антракса и црвеног вјетра.

Открио је и поступак конзервирања хране спријечавањем размножавања бактерија, који је касније назван »пастеризација«. Оснивач је научних грана микробиологије и стереохемије. Организовао је чувени институт у Паризу назван његовим именом. Луј Пастер је био микробиолог и хемичар. Експериментално је потврдио да су бактерије изазивачи болести.. Поставио је основе имунологије унапређењем метода вакцинације и проналаском вакцине против бјеснила. Луј Пастер је био француски микробиолог и хемичар који је открио микробе који су одговорни за особине винске киселине и помоћу њих изумио пастеризацију, процес у коме се бактерије уништавају загријевањем а затим хлађењем течности. Његова прва истраживања тицала су се оптичких особина винске кисјелине. До тада није било познато зашто природна винска кисјелина скреће раван поларизације свјетлости, а синтетичка не, иако су хемијски истог састава. Послије доста рада на раздвајању сићушних кристала, успио је да демонстрира да кристали једног типа скрећу свјетлост у једну, а они другог типа у другу страну. Њихова мјешавина не утиче на раван поларизације. Закључио је да је ово последица асиметричности молекула винске киселине, што је особина данас позната у науци као хиралност. Његове теорије су прихваћене у Европи када је доказао да су организми попут бактерија одговорни за кисјељење, тј. кварење вина, пива и млијека. Затим је дошао на идеју да се бактерије могу уклонити довођењем течности до кључања, а затим њеним хлађењем. Данас се тај процес назива пастеризација. Следећа област за коју се заинтересовао била је ферментација. Показао је да ферментацију изазивају микроорганизми, и да то није спонтани процес. За то је користио стаклену боцу са дугим вратом савијеним надоље. У боци би се налазио хранљиви бујон. Специфичан облик боце није дозвољавао честицама прашине (на којима се скупљају бактерије) да допру до хранљиве подлоге тако да се у њој није долазило до ферментације. Овим експериментом, Пастер је доказао нетачност теорије о спонтаној генерацији живих организама. Отишао је и корак даље и показао да загријевањем вина на 57° долази до елиминације бактерија у њему. Поставио је теорију да су микроорганизми одговорни за појаву болести код људи, што је касније довело до развоја антисептичких метода у хирургији. Пастер је први пут открио вакцину када се бавио изучавањем болести која се зове пилећа колера. До открића је дошао тако што је случајно пилиће изложио бактеријама. Пилићи су се разбољели, али су бактерије срећом биле ослабљене. Пастер је примијетио, када је покушао да их поново зарази истим бактеријама, да су пилићи развили имунитет према њима. Пастер је вакцинисао дјечака којег је ујео бијесан пас. Ефикасност вакцине против бјеснила донијела му је огроман успјех. Принцип употребе слабијег облика болести да би се створила отпорност на теже заразе није била нова. Оно што је била новина је да се ослабљена варијанта болести сада производила људском интервенцијом. Луј Пастер је произвео прву вакцину против бјеснила користећи осушену кичмену мождину заражених зечева. Пастер је свој 70. рођендан прославио у Сорбону, а званице су чинили најзначајнији научници тога доба. У ово доба се његова болест погоршала и Луј Пастер је преминуо 1895. године.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This