Izaberite stranicu

На данашњи дан, 25. септембра 1066. године Харолд Годвинсон је поразио Харалда Хадраду у бици на Стамфорд бриџу, чиме су окончани викиншки напади на Британска острва.

Викинзи су живјели у Скандинавији. Викинзи је скандинавски термин за морске разбојнике (гусаре). Други Европљани их називали Нормани (Сјеверњаци), јер су им дошли са сјевера континента. На простору Скандинавије је живјело више сличних народа, који су се могли споразумијевати старонордијским језиком, сличним данашњем исландском. Већина Скандинаваца је живјела мирно у домовини, бавећи се пољопривредом. Били су вјешти морепловци са одличном флотом. Градили си брзе и покретне бродове, каквих у Европи није било. Исељавали су се на све 4 стране свијета због неплодне земље и непогодне климе. Најприје су повремено нападали британске и франачке обале, временом све чешће, а касније су почели да проводе зиме изван постојбине. На крају су отимали земљу да би се настанили са читавом породицом и цјелокупном имовином. Касније су ишли и  даље, до Средоземља, укључујући и источну Европу, до Босфора. Норвежани и Данци су ишли у западну, а Швеђани у источну Европу. Некима су одласци у викинге, односно гусарски походи били сезонско занимање. Неки су се бавили и трговином, стигавши чак до Багдада. Походи Викинга били су олакшани постојањем пространих држава са слабом влашћу, попут Франачког царства након смрти Карла Великог (814. године). У необезбијеђене крајеве продрли су Викинзи својим брзим бродовима привучени франачким и енглеским богатством. Тако су се раније из Скандинавије исељавали Готи, Англи и Саси. Комбинација  исплативих, слабо брањених мета, брзих бродова и сиромашне домовине подстакла је ширење Викинга које је потрајало више од 250 година. Најезде Викинга су трајале од краја VIII до средине XI вијека. То је вријеме када су уливали страх Еврољанима. Страху је доприносило то што су Викинзи били пагани који су практиковали људска жртвовања. Посао Викинзима је олакшао продор Арабљана у Средоземљу, због којег су хришћани тражили друге трговачке путеве на сјеверу, у Сјеверном и Балтичком мору. У ситуацијама унутрашњих сукоба у Британији и Франачкој Викинзи нијесу наишли на моћнијег противника који би их зауставио. Када би наишли на моћнијег противника, као што су били Арапи у Шпанији брзо су се повукли, избјегавајући сукоб са њима. Викинзи су учествовали у оснивању Русије, основали своје градове у Нормандији и Британији, преотимали круну у туђим земљама (Енглеској) и колонизовали откривена подручја Гренланда и Исланда. Открили су и сјеверну Америку, иако из тог подухвата није произашла никаква последица. Викинзи су били јаки у временима када су европски сусједи били нејединствени, завађени и услед тога слаби. У међувремену су, посебно у Француској и Њемачкој, настале државе велике војне моћи, које Скандиваци више нијесу могли да тероришу годинама или деценијама својим бродовима- дракарима.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This