Izaberite stranicu

На празник Воздвижења Часног Крста (по нов. кал.) патријарх Данило је учествовао у Божанској литургији у капели румунског Саборног храма народног спасења. У својој проповеди говорио је о значају поштовања Часног Крста у Православној Цркви, и изложио кратку историју догађаја који су довели до установљења празника Воздвижења Часног Крста Господњег. Патријарх је објаснио духовна значења Распећа и зашто је Крст извор светлости и наде.

Његово Блаженство патријарх Данило је истакао значења Часног Крста како је описано у списима Светих Апостола. Часни Крст је:

• Знак Божје силе

• Оружје против демона

• Жртвени принос

Крст као знак Божје силе

Крст је сила Божја „која побеђује грех, мржњу и злобу  смерном и милосрдном љубављу“ и „подноси страдање до смрти и победе смрт Васкрсењем“, рекао је Његово Блаженство патријарх Данило 14. септембра 2020. године.

„Ова сила смирене, трпељиве Христове љубави на Крсту јесте сила која претходи Његовом Васкрсењу. Пошто је Христос у потпуности принео себе Богу као човек, Бог је овом смерном и послушном човечанству Христовом подарио Васкрсење, то јест вечни живот,“ објаснио је Блажењејшји.

„Часни Крст није једноставан знак. То је сила Христове љубави садржана у овом знаку. Не клањамо се дрвету и металу, већ Христу разапетом на Крсту “, рекао је Патријарх румунски.

Крст као оружје против демона

„Горди и непослушни демони подстицали су ондашње Јевреје да разапну Христа, верујући да ће на насиље одговорити насиљем, а на злобу злобом“, рекао је Патријарх. „Али Христос Господ, савршеним дуготрпљењем и савршеном понизношћу, није одговорио злобом на злобу и опростио је онима који су га разапели. Одговорио је милосрдном љубављу.“ „Његова велика смерност и дуготрпљивост надвладали су горде и непослушне демонске моћи“, истакао је патријарх Данило.

Крст као жртвени принос

Крст је „највиши жртвени принос“, на коме је, према Светом апостолу Павлу, Спаситељ Исус Христос доведен Оцу као Најдрагоценија жртва. Драговољно жртвујући Себе на Крсту, Спаситељ је „једном заувек ушао у Светињу над светињама на небу и помирио Бога и људе и дао човечанству Царство небеско, живот вечни“, објаснио је патријарх Данило.

„У свакој православној цркви Часни Крст је постављен  на Часни престо у олтару где се приноси Света Евхаристија, подсећајући нас да примамо Тело Распетог и Васкрслог Христа“, истакао је Блажењејшји.

Блистави Крст – неодвојив од Васкрсења

У својој проповеди Патријарх је говорио о духовном значају Крста Христовог: „После свог Васкрсења из мртвих Христос носи у рукама и на боку знаке Крста, распећа, да би нам показао да Његов смерна и дуготрпељива љубав пребива заувек“.

Знак Часног Крста појавиће се на небу и пре Другог доласка Спаситеља Исуса Христа, како примећује Свети јеванђелист Матеј. „Ово пророчанство нам показује да ће се небо и земља какве сада познајемо претворити у Ново небо и Нову земљу, где више неће бити суза и смрти. И Христос Господ ће просветлити Нови Јерусалим, Ново небо и Нову земљу силом љубави Своје славе.”

„Из овога разлога, Часни крст у Православљу није обојен тамно, већ блиставо, јер је истовремено и символ Васкрсења Христовог“, рекао је Патријарх. „Стога, чак и у васкршњој ноћи, када свештеник проглашава Васкрсење Христово, подиже Часни крст, додаје васкршњу свећу и каже да је Христос васкрсао, а верници одговарају да је заиста васкрсао,“ објаснио је патријарх Данило.

„Када ставимо крст на гроб, то значи да сви који су уснули у Господу, у вери очекују Васкрсење, Други Христов долазак у слави, када ће доћи да суди живима и мртвима, када ће са великом радошћу наградити оне који су веровали у Њега и чинили Његову вољу у свом животу,“ рекао је Патријарх на крају своје проповеди.

Часни Крст у православном (новом) календару

• Трећа недеља Великог поста: Крстопоклона недеља

• 7. маја: Указивање знака Часног Крста над Јерусалимом

• 1. августа: Изношење Часног Крста

• 14. септембра: Воздвижење Часног Крста

Историја јављања и воздвижења Часног Крста

312: Цар Константин Велики види знак Часног Крста на небу и схвата како му Спаситељ говори да ће победити супарника у борби ако означи знак крста на штитовима и заставама својих војника.

313: Свети Константин Велики је издао Милански едикт (Милано), који даје верску слободу свим грађанима, што је значило престанк прогона хришћана.

325: Свети Константин Велики сазива Први васељенски сабор у Никеји.

Око 326: Свети Константин Велики шаље мајку царицу Јелену да пронађе драгоцено дрво Спаситељевог Крста у Јерусалиму

14. септембра 328. године: Патријарх јерусалимски Макарије прима Крст који је пронашла Света Јелена, подиже га и показује окупљеном народу који је узвикивао: ‘Господе, помилуј! Господе, помилуј! Господе, помилуј!’

13. септембра 335. године: Освештана нова црква Кувуклија  Васкрсења Господњег у Јерусалиму. Следећег дана Часни Крст је подигнут и показан људима у новој цркви.

7. маја 351. године: На празник Педесетнице Часни Крст се појавио на небу над Јерусалимом у облику врло снажне светлости. Многи Јевреји и незнабошци постали су хришћани.

614: Персијанци упадају у Свету земљу и у Персију односе Христов Крст.

628: После рата који је започео византијски цар Ираклије, Персијанци су вратили Крст.

629: Јерусалимски патријарх Захарија поново је подигао Часни Крст и показао га великом броју људи који је певали „Господе, помилуј!“

633: Велики део дрвета Часног Крста однесен је у Цариград,

Извор: Basilica.ro, СПЦ

Pin It on Pinterest

Share This