Izaberite stranicu

„За наше светиње боримо се истином и молитвом. Вековима се наше монаштво, верни народ моли у светињама на КиМ зато што су то наша места сусрета са Богом и једних са другима. Нити смо узимали, нити ћемо узети нешто туђе, али нећемо дати да нас неко у својој кући сматра отмичарем“, поручио је вечерас игуман Високих Дечана архимандрит Сава Јањић.

Порука уз видео снимке службе у Високим Дечанима стиже након текста који је објављен у суботу у листу Коха Диторе, „Присвајање средњовековних арберијских споменика на Косову од стране Срба“ професора историје Бедрија Мухадрија.

У тексту је аутор изнео тврдњу да су Немањићи у средњем веку „узурпирали“ или обновили римокатоличке цркве попут Свете Петке, цркве Светог Спаса, Светог Николе цркве у Коретишту, Великој Хочи, Мушутишту и друге, као и манастир Светих Михаила и Гаврила. Уједно је навео да су верски објекти СПЦ попут – Дечана, Грачанице, цркве Светих Михаила и Гаврила, цркве Богородице Љевишке у Призрену, Пећке Патријаршије, цркве „Светог Стефана“ (Свети Сава прим. ред.) у Митровици – „древни, како за аутохтоне Арбре“ (Албанце прим. ред.), тако и за Србе, за које наводи да су „окупирали Косово“.

„Српска држава, у међународној заједници, када говори о правима над Косовом, покреће питање цркава и манастира на Косову. Овај неправедни историјски покушај био је толико успешан да је српска пропаганда утицала на постизање међународног споразума Свеобухватни предлог за решавање статуса Косова, који је израдио председник Финске (марта 2007.) – где су православни манастири изграђени у средњем веку препознати као заоставштина Српске православне цркве“, пише овај аутор.

„Никада у прошлости, чак и у турско време, нико није говорио да нисмо своји на своме. Новије тврдње оних који нас називају узурпаторима, срамно су дело недостојно оних синова албанског народа који су знали да поштују другог“, поручио је такође вечерас архимандрит Јањић.

„Аутор је историчар, ради на Косовском институту за историју. Ово су његови погледи. Он (текст, прим.ред.) не шири етничку или религиозну мржњу. Зашто да се објави? Треба да прочитати цео текст“, уредник Кохе Агрон Бајрами одговорио је италијанском професору међуграничног упоредног права Андреи Капусели на његов упит о тексту, додајући да Коха стално објављује „неконвенционална и незгодна гледишта“.

„Ако сам их добро разумео, аргументима у овом чланку недостају озбиљни докази, према мом сазнању; у сваком случају, нико не може порец́и да су то 700 година цркве СПЦ: зашто то објављивати, с обзиром на његов запаљиви потенцијал?“, претходно је Капузела поставио питање Бајрамију.

„Псеудо-историјска“ тврдња Мухадрија није новина, већ се континуирано пласира нарочито у последњих неколико десетина година, од стране више косовских албанских аутора који светиње СПЦ виде као „највећу сметњу остварењу идеје етнички чистог албанског Косова“, реаговала је и Епархија Рашко-призренска.

Поручују да је поред „етничког чишћења“ Срба и неалбанаца 1999, сада у току и све активније негирање и чишћење културног идентитета српског народа и СПЦ и то на очиглед међународне заједнице.

„Иако ни овај, као ни један други историчар са Косова не може да објасни чињеницу зашто су онда албански екстремисти тако немилосрдно уништавали цркве и манастире које присвајају, ломили крстове, ископавали хришћанске гробове, скрнавили распећа и иконе, ако су већ толико поносни на хришћанску традицију“, такође је нагласила Епархија.

Екстремистички однос према православној баштини био је главни разлог за то да се у плану Мартија Ахтисарија из 2008. године цео Анекс споразума посвети заштити српских православних цркава и манастира на Косову, објаснила је епархија такође, додајући да се ни закони у које су укључени неки од Ахтисаријевих принципа „у већини не поштују“, али и да су на „удару медијског говора мржње, који се редовно лансира из више косовских медија, под ауторским именом локалних историчара и експерата.“

Цркве и манастири су једногласно препознати и признати такође и од стране међународне заједнице као баштина СПЦ, нагласили су.

Манастир Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Грачаница и црква Богородице Љевишке налазе се под заштитом УНЕСЦО-а од 2005., односно 2006. године, и то након мартовског погрома 2004., у којем је, поред других цркава и манастира, тешко страдала и сама Богородица Љевишка, са чијом се обновом у међувремену започело.

извор: КоССев

Pin It on Pinterest

Share This