Izaberite stranicu

У вријеме трајања Успенског поста, од 14. до 28. августа, сваке вечери са почетком у 21 час у Цркви Светог Николе у которском Старом граду служиће се молебан Пресветој Богородици.

По усменој традициј у 17. вијеку Пресвета Богородица је заштитила Приморје од куге и од тада се, током Успенског поста, сваке вечери служи овај молебан у знак захвалности Мајци Божијој.

То је, у ствари, молебан са краја Часослова, али модификован. Додата су испред Јеванђеља степена са прокименом као увод у читање Јеванђеља. Послије ”Оче наш”, пјева се свјетилен Успења – ”Апостоли от конец”, ”Опрјата лик апостолскиј” (са 9. пјесме канона) и ”Сладост ангелов” (редовни свјетилен понедјељка и уторка). За то вријеме се кади око иконе Пресвете Богородице. Мелодије су врло архаичне и, захваљујући проти Богобоју Милошевићу (+1974) пренесене на тада почетника јереја Момчила Кривокапића и до данас сачуване. Молебан се служио и у Задру, Дубровнику, Шибенику и многим другим приморским мјестима. У Котору се служио на начин да се читав канон пјевао на црквенословенском. Новина која је настала послије смрти проте Богобоја је што је уведен српски језик и што се само пјевају ирмоси и стихови ”Пресвјатаја Богородице спаси нас”, а свештеник пред иконом ЧИТА тропаре канона на српском. Тако читава Црква учествује у пјевању, чинећи мале метаније за вријеме пјевања стиха. Раније, док се све пјевало на црквенословенском, за пјевницом није служба била тако динамична, двери су биле затворене, а свештеник је само Јеванђеље читао са двери и силазио послије ”Оче наш” на кађење за вријеме пјевања ”Апостоли от конец”. Кољенопреклона молитва је такође читана у средини цркве пред иконом Богородице. Затечено је да се пјева послије тога: ”Владичице, Владичице, прими мољенија…” и ”Все упованије на тја возлагају”, што је замијењено снажнијом химном ”Возбраној војеводје”. Икона испред које се служи молебан је рад неког доброг критског мајстора 18. или 19. вијека. Окована је у сребро. Немамо податак пред којом иконом је расније служено, утолико прије што је пожар у цркви св.Николе 1896. уништио многе иконе. Ово је затечена пракса. Та икона је иначе преко године у Ризници и износи се искључиво у вријеме служења овог Молебана.

Сва богослужења су у складу са мјерама НКТ-а.

Извор: Српска православна црквена општина которска

Pin It on Pinterest

Share This