Izaberite stranicu

Обнова Хиландара од последица великог пожара из 2004. године ушла је у завршну фазу. Наиме, у недељу, 2. августа 2020, служен је молебан за Богом благословен и успешан почетак обнове манастирских конака Дохије и Игуменарије са параклисима Светог Димитрија и Светог Саве Српског.

Пројекат обнове овог дела манастирског утврђења је одобрен од стране надлежне грчке службе КеДАК 15. јуна 2020. године.

У оквиру манастирског комплекса конструктивно најлошија ситуација је у његовом југозападном делу. Ову област чине објекти од куле Св. Ђорђа до Дохије (укључујући и ове објекте) и у њу би требало укључити и другу припрату Саборног храма. Заједнички проблем на свим овим објектима су деформације на конструктивним елементима, изазване проблемима на темељима и земљишту испод објеката. У току обнове, ове зоне, 2020. године, неопходно је санирати проблеме на темељима и другим конструкцијама свих ових грађевина, јер су они и били главни узрок пожара 2004. године.

Објекти који су предмет овог пројекта су последњи из изгореле целине манастира а такође представљају и место одакле је пожар потекао (објекат Игуменарије). Налазе се у старијем делу манастирског комплекса. Игуменарија је део средњовековне целине из времена Св. Саве и Св. Симеона (почетак 12. века), док Дохија представља његово прво проширење, највероватније из периода пре великог грађења (крајем 13. и почетком 14. века) у време Светог Краља Милутина.

ДОХИЈА

Конак Дохија се налази на западној страни ове целине, између Великог конака, зиданог 1816/1821. и два параклиса који су један изнад другог: Св. Саве и Св. Димитрија. Колико је познато, ово здање је горело два пута, нешто пре 1777. и 2004. године. После другог пожара, остали су само масивни зидови и лукови. Грађевина је раније била дужа него данас и настављала се у објекат који је делио двориште на два дела (монашко-манастирско и економско). Током радова 1816. године његов североисточни део је порушен када је изграђен Велики конак. Конак је пре пожара имао 5 етажа и у њему су се налазиле манастирка пекара, складишта хране (по гркој речи за магацин хране овај објекат је и добио име Дохија) и монашке келије.

ПАРАКЛИСИ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА И СВЕТОГ САВЕ СРПСКОГ

Два параклиса Св. Саве Српског и, испод њега,  Св. Димитрија  (од којих данас постоје само источни зид и мањи делови зидова према западу) налазе се између Дохије и Игуменарије. На делу источне фасаде цркве Св. Димитрија, између два прозора, узидан је камен у који је уклесана година 1559. и записано име игумана Генадија. У самој црквици, изнад врата, до пожара 2004. године постојао је натпис у којем је била наведена 1779. као година изградње, али у сличном натпису на камену изнад врата горњег параклиса стоји да је доња црквица обновљена те године. Будући да се у легенди великог бакрореза из 1757. године наводи „Црква Светог Великомученика Димитрија“, извесно је да је она 1779. године обновљена. Након пожара и урушавања делова конструкције откривени су остаци старијег параклиса на овом месту, што само потврђује тезу да је параклис посвећен Св. Димитрију и пре био у саставу Игуменарије. Из натписа на мермерној плочи, постављеној приликом зидања изнад улаза у параклис Св. Саве, сазнајемо да је заједно са околним келијама, које су гореле, он саграђен 1779. године. Године 2004. параклиси су изгорели а накнадно се срушило кубе и већи део преосталих зидова. Део источне фасаде параклиса Св. Саве који се није срушио, богатији је украсима од дела који припада параклису Св. Димитрија. Испод кровног венца на југоисточном углу параклиса Св. Саве узидан је камен са годином 1778. Овај део објекта је, осим етажа са параклисима, имао је још 2 нивоа испод.

ИГУМЕНАРИЈА

Конак Игуменарије се налази на западној страни ове целине, северно од Велике трпезарије. Служио је одавно, све до 2004. године, као објекат у којем живе игуман и други угледни чланови братства, па отуда и назив „Игуменарија“. Године 2004, управо из ње је кренуо пожар. Са западне и северне стране, у висини подрума и приземља, објекат користи стари одбрамбени зид утврђења из времена Св. Симеона и Св. Саве, то јест најстаријег одбрамбеног система Хиландара из периода XI–XII века. На овом старом одбрамбеном зиду леже и касније настали зидови горњих етажа конака. Источни зид са фасадом према порти обновљен је, према каменој плочи са натписом који се односи на читаву Игуменарију, у време игумана Виктора, 1652. године. До пожара објекат је имао 5 етажа.

ТЕХНИЧКИ ДЕТАЉИ:

УЗРОК ПОЖАРА

У ноћи између 03/04 марта 2004. године из зида између Игуменарије и Трпезарије избио је пожар који се проширио на целу северну страну манастирског комплекса. Изгорели су објекти на површини од 1968.5 м2 или 42.78% (земљишта под објектима), односно 6348.88 м2 или 56.15% корисне (развијене) површине објеката.

Пре пожара су конаци Игуменарија и Дохија са параклисима имали по 5 етажа. Рашчишћавањем шута као и истраживачким радовима на терену (ради утврђивања разлога избијања пожара) утврђено је да су грађевине имале и подрумске етаже које су временом потпуно или делимично затрпане. Ови радови као и додатне интервенције на објектима, али и веома неповољан геолошки састав земљишта, утицали су на стварање оштећења на конструктивним елементима у виду већих и мањих пукотина. Неке од тих пукотина су се налазиле и на димњачким каналима из којих је и потекла ватра која је даље изазвала пожар.

КАРАКТЕРИСТИКЕ И СТАЊЕ ОБЈЕКАТА

Грађевине има укупну нето површину од 1685,32м2 односно бруто површину од 2527,98м2. Изузетно је битно узети у обзир бруто површину због обима радова на санацији постојећих конструкција. Грађевинска целина је са спољне стране манастира висока од терена до слемена 25,59м а са дворишне стране од терена до врха куполе 21,78м. У складу са пројектом постављен је привремени заштитни кров изнад објекта.

Стање објеката је и пре пожара било доста лоше, како због већ поменутих проблема са темељима и последицама које су они проузроковали, тако и због ранијих пожара, великог броја надоградњи и пренамена, лошег материјала и сл. Пожаром из 2004.године и урушавањем које је оно изазвало већ лоше стање конструкције се додатно погоршало. Време које од тада прошло, без обзира на напоре на привременом покривању и заштити делова објеката, је учинило своје и поједине делове учинило неупотребљивим.

Као први корак који је најтежи и тражи највише времена пре свега због осетљивости посла, јесте осигурање и ојачање постојеће конструкције, што привременим што трајним интервенцијама, како би се локација оспособила за реконструкцију. Сами радови на санацији, неће бити видљиви споља, али захтевају пажљив, сложен и изузетно прецизан поступак.

 

ДОСАДАШЊИ РАДОВИ

Пројекат радова на објектима Дохије, Игуменарије и параклиса Св. Саве Српског и Св. Димитрија део је „Инвестиционог програма обнове југозападне стране између пирга Св. Ђорђа и Великог конака“.

  • Рашчишћавање објекта од шута извршили су радници ангажовани од стране манастира а по одобрењу КЕДАК-а током лета 2005. године
  • Осигурање, пре свега источног али делимично и осталих зидова, привременом металном конструкцијом, као и рушење делова зидова склоних паду, извршили су радници ангажовани од стране КеДАК-а током јесени 2004. године и пролећа 2005. године. У исто време, грчки извођач радова извршио је и покривање објекта Игуменарије таласастим лимом ради заштите апсиде Трпезарије (слика 16)
  • Радове на додатном осигурању објеката, демонтажи дела димњака и други делова зиданих конструкција склоних паду, извршили су манастирске Неимарске службе.
  • Током 2006. године почињу први истражни радови на испитивању ових објеката као и земљишта око њих. Укључено је више екипа и институција из Србије и Грчке.
  • Током маја 2007. године фирма ГЕОГНОСИ извршила је бушење пет бушотина (три око саборне цркве и две са спољне стране трпезарије) дубине 8,2-15м ради испитивања састава земљишта. У две бушотине постављене су пијезометарске цеви а у три инклинометарске цеви. Резултати о саставу земљишта добијени овом методом поклапају се са резултатима добијеним 2005. године гео-физичким истраживањима
  • Током 2011. године приступило се изради пројектне документације и за ту потребу прво је урађено скенирање објеката. Снимање је извршено Leica ScanStation 2, Leica тоталном станицом и помоћним средствима (призме, стативи, репери).
  • Пројекат реконструкције је одобрен од стране надлежне институције КеДАК-а (Центар за заштиту светогорског наслеђа) 15 јуна 2020.године.

Извор::http://www.hilandar.org/

Pin It on Pinterest

Share This