Izaberite stranicu

На Илиндан, 2. августа 2020. године у Венадо Туерту уснуо је у Господу Митар Гвозденовић, велики трудбеник на пољу очувања православне вјере и Цркве Христове, међу црногорским досељеницима у Јужну Америку.

Митар Гвозденовић (10. октобар 1921 – 2. август 2020) рођен је у Глухом Долу (црмничка Нахија, Црна Гора) од угледних родитеља, оца Мила и мајке Иване, рођене Поповић. Из економских разлога, 1930. породица је емигрирала у Аргентину која је почетком 20. вијека била „обећана земља“ у процесу индустријализације. Настанивши се у провинцији Санта Фе, у близини града Венадо Туерто, Гвозденовићи одмах отпочињу са окупљањем наших исељеника, претежно из Црне Горе и Боке, и настоје да очувају традиционалне вриједности и обичаје, што није било нимало лако будући да су живјели далеко једни од других и није било никаквог институционалног старања о нашим исељеницима. То је нарочито уродило плодом оснивањем југословенског центра, чији је дугогодишњи предсједник био управо ђед Митар.

Уз подршку и братску љубав свештенства Антиохијског патријархата, а нарочито протоптезвитера Мишел Саве из града Росарија, идући од куће до куће и од врата до врата и просећи по који пезос за градњу цркве, Митар почиње мукотрпно прикупљање донација. Добивши плац и одобрење од Општине, 1978. године положен је камен темељац за Цркву Светог Архангела Михаила која постаје центар окупљања српског народа у Аргентини. Градња и одржавање Храма је изискивала заиста надљудске напоре да од потпуно осиромашеног, изгладњелог, отуђеног народа, препуштеног самима себи, никне богомоља у част Архистратига небесних сила. Ђед Митар се до последњег свог даха старао о украшавању Храма Архангела и унапређењу црквеног живота. Будући старац који је зашао у деведесете и даље се бринуо о Храму. Од Митрополита Амфилохија је тражио звоно за цркву. Када му је Митрополит Амфилохије и донио звоно из Русије његовој срећи није било краја. Нека звук тог звона и даље радује његову душу.

Жртвена љубав и труд ђеда Митра и његове породице ће остати упамћена и записана златним словима у Књизи живота (Откр. 21, 27).

Представио се у Господу на Илиндан, а сјутрадан је након опијела које је служио надлежни парох отац Миленко Ралевић прочитан телеграм саучешћа Митрополита Амфилохија и Владике Кирила и пренесене су молитве свештенства и монаштва, који овога пута нијесу били у могућности да присуствују опијелу због пандемије.

Најстаријем Црногорцу, Србину, Аргентинцу, ђеду и брату у Христу, неуморном градитељу светиње и поносу рода нашега нека је слава и вјечан спомен, и нека Васкрсли Христос прихвати душу његову у Своје наручје молитвама Св. Архангела Михаила, Светог пророка Илије и свих светих!

 

                                                                      Свештеник Миленко Ралевић

Писмо саучешћа Епископа Кирила буеносајреског и јужно-централно америчког

Прије свега желим да свој фамилији Гвозденовић изјавим моје саучешће поводом смрти нашег свима драгог ђеда Митра.

Веома ми је жао што због познатих разлога у вези пандемије не могу присуствовати његовој сахрани, али ћу се молити непрестано за спасење његове душе.

Наш драги Митар је примјер за углед како човјек може и у далекој земљи у коју је он дошао као дијете, да сачува и своју вјеру и културу и језик и гусле и традиционално васпитање. Примјер је за углед како се ствара и васпитава своја фамилија, синови и кћери и унучад.

Он се такође трудио и ревновао не само око своје уже фамилије него и око шире заједнице, око изградње и уређења цркве, и нарочито очувања нашег старог обичаја крсне славе. Много је поштовао Бога и своју крсну славу архангела Михаила, зато му је Бог дао и имање и бројну дјецу и унучад и праунучад. Он је свакога госта примао срдачно и са његовим непрестаним осмјехом. Он је оставио примјер својој дјеци, али и широј црквеној заједници како треба живјети један живот достојан Бога и својих предака. Господ га је узео на дан великог пророка Илије и увјерени смо да га је примио у своје вјечно Царство. Желимо њему вјечан живот а његовој породици да се угледају на њега и иду његовим путем.  Још једном примите саучешће од Митрополита Амфилохија, Епископа Кирила, свештеника Стефана, протођакона Николе Радиша и свих осталих сарадника.

Вјечан спомен.

 

 

Pin It on Pinterest

Share This