Izaberite stranicu

На 25. годишњицу почетка војне акције ”Олуја” Његово високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Порфирије служио је парастос невино пострадалим жртвама ратних дешања 90-их.

У уторак 4. августа, окружен свештенством Саборног храма, представницима Српског народног вијећа, Амбасаде Републике Србије и верним народом, Митрополит Порфирије је служио годишњи парастос жртвама пострадалим у ”Олуји”, али и у данима који су уследили непосредно после саме војне акције.

У беседи коју је изговорио након заупокојене службе, Митрополит је истакао да су у сваком рату, а посебно у рату народâ, сви губитници. Као што је рат по себи пораз, али и последица изопачења људске природе, тако је и слављење рата слављење пораза. То је још веће изопачење од самог рата, јер њиме се слави зло.

Владика решење види у покајању и молитви: Када се молимо за покојне, молимо се да им Господ подари Царство небеско. Молитвом ми у себи будимо расположење покајања. Будимо у себи потребу борбе са острашћеношћу која је у нама. Кроз покајање се питамо да ли и на који начин доприносимо злу – питамо се да ли продужавамо спиралу зла која постоји у овом свету.

Након парастоса, Митрополит је присуствовао традиционалном комеморативном окупљању у просторијама Српског народног вијећа и читању тринаесте ”Изјаве сјећања”. Своје обраћање Митрополит је наставио у духу беседе изговорене у цркви и рекао: Молећи се за сву нашу браћу и сестре пострадале у Олуји, треба да знамо да је рат највеће зло које може да задеси појединца, групе и народе – а захватао је понекада и цео свет. Свако слављење рата је увећавање зла и продубљивање мржње. Када славимо било коју победу која подразумева проливање крви, ми деградирамо себе и своје људско достојанство.

Треба да пођемо од тога шта Бог хоће од нас. Треба да славимо мир, разумевање, солидарност и изнад свега љубав, и никад да не дозволимо себи да славимо рат. Сваким слављењем рата, остављамо могућност новим неспоразумима, а тиме и новим ратовима.

***

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Војно-полицијска акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима “Веритаса”, током “Олује” из својих домова протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године “Олуја” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.

Pin It on Pinterest

Share This