Izaberite stranicu

Пише: Бошко Радовић

Када је 14. фебруара 1929.римски папа Пио XI изјавио, поводом постигнутог конкордата између Италије и Ватикана, да је фашистички лидер Бенито Мусолини ”човјек провиђења који нас је спојио” – нико није могао слутити, у какво ће зло и страдање, само десет година касније, Мусолини повести и Цркву и народ.

Двије године прије тога, током говора 20. јануара 1927, у британској амбасади у Риму, тадашњи министар у краљевској Влади, Винстон Черчил, казаће, за већ петогодишњу фашистичку власт у Италији како: ”Ова земља одаје утисак дисциплине, реда, добре воље и насмијаних лица”!

Амерички ”Њујорк Тајмс” ће, у истом том периоду, објавити афирмативни текст о фашистичком вођи, под насловом ”Гарибалди у црној кошуљи”.

Јесте то био фашизам на власти, и то већ прилично учвршћен, са све прогонима и убиствима политичких неистомишљеника (!) али то није сметало ни папи ни Черчилу да искажу оваква похвална слова за диктатора и његов режим.

Наша ”ређина Елена” је била и остала супруга човјека који је подржавао фашистички режим до његовог слома, пуне двије деценије. Она је била супруга краља Виторија Емануела који је вољно или невољно својом руком потписао прве расистичке законе фашиста у Италији 1938 године!

Наш јунак и комита Крсто Зрнов Поповић, предводио је ”зеленашке” чете, које су се из Гаете, 1922. године заједно са Мусолинијевим фашистима, кренуле у тзв Марш на Рим, којим је успостављена злочиначка и ратнохушкачка власт у Италији! Наравно, није Крсто могао знати у шта ће се све изродити, али је 20 година касније, опет, стицајем околности, био – протагониста те политке, само сад – у сред Црне Горе.

Па опет, никоме не пада на памет, да папу, Черчила, америчку штампу, краљицу Јелену и Крста Поповића – прогласе за фашисте првога реда, само због тога јер им се омакло да у једном моменту, што милом – што силом, похвале и подрже фашистички режим.

Не, то ћете чути да се ради само са Светим владиком Николајем, који је у првим годинама Хитлерове власти, имао неки утисак да се у Њемачкој ”заводи ред” и да је г. Адолф – родољуб! Такав утисак су, у првим годинама Хитлерове власти, имали и бројни угледни Јевреји у Пољској и Њемачкој. Али – кога брига? Овдје је ДПС добио задатак да на нишану, за одстрел, држи само овог српског свеца, а преко њега и цијелу Српску Цркву.

Али, ми смо писмени, читамо, понешто знамо – и … не дамо Светиње!

Извор: ИН4С

Pin It on Pinterest

Share This