Izaberite stranicu

Најприкладније је да НКТ упоредимо са проблематичним пубертетлијом. За почетак, хтио би да буде оно што није. У најужем саставу не можемо наћи ниједног специјалисту инфективних болести, хигијене са медицинском екологијом, социјалне медицине или других релевантних специјалистичких грана медицинских наука. Овај пубертетлија све „успјехе“ приписује себи, а за неуспјехе оптужује другога – у овом случају народ. Уз све то је оптерећен селективношћу и недосљедношћу. Док ће о непостојању дугорочне стратегије за адекватно здравствено и економско превазилажење проблема у коме се налазимо, свједочити вријеме пред нама. Иако и сада можемо назријети и осјетити ефекте кризе у коју смо уведени несавјесним руковођењем. Но, не липши магарче до избора

Пише: Божо Кнежевић

Протеклих мјесеци глобално село проживљава релативно ново искуство епидемије инфективне болести ЦОВИД-19, изазване до сада непознатим сојем корона вируса САРС-ЦоВ-2. Наравно, ни Црна Гора није поштеђена. Не само да није поштеђена, већ је тренутно у најгорој позицији у региону. Трудимо се да предњачимо и будемо лидери и тигрови. Заправо, као и увијек, све нам се своди на испразну и политикантску реторику. Међутим, жалости чињеница да народ у Црној Гори без задршке и халапљиво гута све што му се сервира. Крива је томе, са једне стране, наша удворичка традиција лицемјерја, а са друге нека врста епске хомоеротике и дивљења руководиоцима, челницима, самозванцима. Од Шћепана Малог до Пјера од Прачице. Ове слабе тачке Црногораца и Брђана су и овај пут максимално искориштене. Формирано је Национално координационо тијело за заразне болести. Наравно, одмах је промовисана и фамозна скраћеница. Тако је лакше за памћење, преношење, испирање уста – тако се најлакше урезује у кортекс народа који је навикао на централне комитете, партијске органе, врхушке. А онда је све лакше, јер долази „одозго“ и о томе се не расправља. Зло се трпи од страха горега, рекао би Његош.

Најприкладније је да НКТ упоредимо са проблематичним пубертетлијом. За почетак, хтио би да буде оно што није. У најужем саставу не можемо наћи ниједног специјалисту инфективних болести, хигијене са медицинском екологијом, социјалне медицине или других релевантних специјалистичких грана медицинских наука. Овај пубертетлија све „успјехе“ приписује себи, а за неуспјехе оптужује другога – у овом случају народ. Уз све то је оптерећен селективношћу и недосљедношћу. Док ће о непостојању дугорочне стратегије за адекватно здравствено и економско превазилажење проблема у коме се налазимо, свједочити вријеме пред нама. Иако и сада можемо назријети и осјетити ефекте кризе у коју смо уведени несавјесним руковођењем. Но, не липши магарче до избора.

Наиме, током прољећа смо били безмало херметички затворени, са више кривично процесуираних него хоспитализованих. Без проглашеног ванредног стања или ситуације ограничавана је слобода кретања, а рестриктивне мјере су доношене престрого и без адекватног епидемиолошког утемељења. У међувремену, НКТ је издало више политикантских саопштења неголи медицинских објашњења новонасталог стања, што говори о његовом евентуалном партијском карактеру (у шта заиста не бисмо да вјерујемо!). Постало је савршено јасно – НКТ је употријебљено као канал предизборне комуникације са грађанима. Одлична форма пасивне функционерске кампање – ми смо вас спасили, спасите ви нас. Преведено, један од замајаца извршне власти, а не тијело посвећено заштити јавног здравља и здравственог система. О томе свједоче бројне паушалне тврдње медицински незнавених о кластерима, скуповима, трансмисији… Све док нијесмо упали у проблем – од цорона фрее до корона сви државе. Те сада, када имамо 1453 (падосмо попут Цариграда!) актуелна случаја ЦОВИД-19 инфекције и када смо са 231/100.000 случајева први у региону, НКТ није ни прогласило (претходно укинуту) епидемију на територији цијеле државе! У том случају нестаје и посљедњи трачак легитимитета који је НКТ имало. Потпуно офрље (најадекватнији термин!) су поједине општине „затворене“, иако је у међувремену ситуација у осталим градовима постала статистички и реално знатно гора. Те су апсолутни бројеви, као и епидемиолошки показатељи, већи у Подгорици него у Пљевљима гђе су на снази посебне „епидемиолошке мјере“; или у Беранама, гђе је званично проглашена епидемија.

Умјесто да тњиттер Институт за јавно здравље недвосмислено осуди епидемиолошки ризичне скупове и понашања, они који су имали наше максимално повјерење ћуте. Струка и године учења и усавршавања су подређене политикантству, те одлуке умјесто епидемиолога махом доносе инжењери пољопривреде, економисти, педијатри, неуролози… Тако и потпредсједник тњиттер Владе господин Симовић изјављује да се „јавно здравље брани економијом“. Уз све дужно поштовање, прије ће бити да је обрнуто. Али, не чуде флоскуле. Међутим, уколико дође до преоптерећења ионако урушеног здравственог система Црне Горе (за шта неће бити криви грађани, већ они који нијесу адекватно руководили ситуацијом!) можемо само да закажемо треће јутро и четрдесницу. Економији на респиратору већ одавно служимо годишње парастосе.

Када бисмо макар једном у Црној Гори пружили прилику људима који су се за конкретне ствари школовали и оспособљавали, можда бисмо и изашли из ћорсокака у коме деценијама бијемо главом у зид и крвимо се међусобно. Изгледа да је многима ипак љепше када се обистине Његошеве ријечи „пучина је стока једна грдна, добре душе док јој ребра пучу“. Но, полакоте. Биће да и ја ово узалуд пишем, можда господин премијер ситуацију волшебно ријеши за петнаест минута.

(Аутор је апсолвент Медицинског факултета у Београду, стипендиста Владе Црне Горе и стипендиста Општине Пљевља)

Извор: Вијести

Pin It on Pinterest

Share This