Izaberite stranicu

На данашњи дан, 12. јула 2000. године у Тополи је умро Томислав Карађорђевић, син краља Александра, први припадник ове династије који се вратио у отаџбину послије Другог свјетског рата. Приликом сахране, четири дана касније, у породичној гробници Карађорђевића у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу окупило се неколико десетина хиљада људи.

Томислав Карађорђевић је био југословенски принц, други син краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића. По жељи свог оца, принц Томислав је требало да се роди у Загребу, међутим како је те године у Хрватској била јака зима од тог пута се одустало. Крштен је у посебном салону Новог двора. Његовом крштењу присутвовао је Стјепан Радић који је предложио два хрватска имена Звонимир и Томислав јер је први краљев син Петар добио српско име. Краљ Александар се одлучио за име Томислав на шта је Радић пожелио да живи сто година. Основно образовање стекао је на двору у Београду.

Школовао се у Енглеској до 1947. године, када је напустио студије због сукоба са једним марксистичким професором. Током Другог свјетског рата, постојале су иницијативе од стране тадашњег СССР према југословенској влади у избјеглиштву да краљевић Томислав заузме југословенски пријесто умјесто свог старијег брата, краља Петра II, што се није десило.  Послије Кембриџа, краљевић Томислав ријешио је да се посвети воћарству. Оженио се принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је добио сина Николу и кћерку Катарину. Послије развода оженио се дјевојком из сусједства са којом има два сина, Ђорђа и Михаила. Краљевић Томислав је био веома ангажован у животу српске емиграције, организујући бројне прославе и пикнике на свом имању и учествујући у бројним хуманитарним организацијама и иницијативама. Био је, између осталог, предсједник Југословенског комитета за указивање помоћи старим ратницима и предсједник одбора за обнову манастира Хиландар. Године 1990. одбио је понуду Демократске странке из Београда, да буде њен предсједнички кандидат на првим послијератним изборима.

Први је члан краљевске породице који се трајно вратио у Србију, почетком 1992. године, када се настанио у Задужбини краља Петра I Карађорђевића на Опленцу. Убрзо је постао веома популаран у народу, поготову због својих честих обилазака српских бораца у Републици Српској и Републици Српској Крајини, и помоћи коју је, заједно са супругом доносио. Одбио је понуде да се лијечи и подвргне хируршком третману у иностранству у тренутку када су НАТО снаге започеле бомбардовање Југославије  марта 1999. године. Умјесто тога, обилазио је бомбардована мјеста и, иако тешко болестан, подијелио судбину народа.

Сахрањен је на Опенцу уз присуство више хиљада поштовалаца и чланова породице.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This