Izaberite stranicu

На данашњи дан, 4.јула 1855. године рођен је Влахо Буковац, сликар, академик, члан САНУ.

У младости је пловио, а затим лутао по Сјеверној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а онда се вратио кући. Студира на  École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела. У париској фази уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски књаз Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње. Након тема из црногорског живота, слиједи циклус актова. Касније као реномирани портретиста искључиво је излагао портрете. Истовремено је прожет импресионистичким струјањима свог времена. Након париских успјеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више “одличних” портрета. Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима, па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, цијеле следеће деценије централна личност у умјетничком животу града. Окупља младе умјетнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Умјетничког павиљона. Буковчево дјеловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у умјетности. Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског умјетничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике “Благовјештенски сабор 1861. године”, коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао. Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних умјетности у Прагу гдје почиње да живи и гдје разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У љето 1901. године завршио је у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге. Урадио је велику слику “Карневал”, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву “Епидаур” у Цавтату.

Када се одазвао позиву краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: “Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.” О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији свједоче његове ријечи: “Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од кога се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.” Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и умјетности. Умро је по повратку у Праг и тамо је остало много његових радова.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This