Izaberite stranicu

Букурешт, 26. јун 2020.

У Румунији је oрганизована литија током које су се вјерници молили за  избављење од свих болести и епидемије корона вируса.

Литија је организована 20. јуна 2020. са чудотворном иконом Мајке Божје и моштима светог Григорија Учитеља Ватопедског, који су први пут у историји напустиле зидове манастира Калдарусани, преноси веб-страница православни Оrthodox Тimes.

Дужина крсног хода, који је прошао кроз 17 насеља, била је 162 километра. Према ријечима протојереја Кристијана Бурчија, литија је организована „у нади да ће захваљујући заступништву Светог Григорија Учитеља људи бити ослобођени болести“.

У неколико локалитета поворка се зауставила ради молитве за избављење од епидемије Ковида 19 и молитви за кишу.

Такође се извјештава да је икона Мајке Божје, која се чува у манастиру Калдарусани, последњи пут учествовала у поворци прије 15 година, када је била страшна суша.

„Изнијели смо је из цркве послије божанске литургије на празнични дан, и након молитава и литије, киша је почела увече да пада и падала је неколико сати“, испричао је намјесник манастира, архимандрит Лаврентије.

Свети Григорије је рођен 1765. године у Румунији. Године 1790. замонашио се у манастиру Њамецу. Бавио се преводима црквених књига, јер је одлично говорио грчки и латински језик. Радио је у библиотеци, у Митрополији Букурешта. Затим је отишао на Атос и настанио се у близини манастира Ватопед. Године 1812. вратио се у Румунију и поново се настанио у манастиру Њамец, а од 1820. живио је у манастиру који се придржавао светогорског устава, 30 километара од Букурешта.

Живио је аскетски, спавао је на даскама прекривеним сламом. Његова келија била је оскудно опремљена, имала је само сто, столицу, икону и двије торбе са књигама.

Свети Григорије је 11. јануара 1823. рукоположен је за митрополита Букурешта. Као митрополит, светитељ је напорно радио на изградњи нових цркава, најпознатији је саборни храм који је завршен послије његове смрти.

Умро је за вирјеме свеноћног бденија 5. јула (по новом календару) 1834. године. Сахрањен је  у саборном храму Букурешта. Послије седам година обретене су његове свете мошти, које се данас чувају у манастиру Калдарусани.

https://spzh.news/ru/

Превод Марија Живковић

Pin It on Pinterest

Share This