Izaberite stranicu

Финска православна црква је аутономна црква под окриљем Цариградске патријаршије. Она данас броји 59 560 вјерника. Будући свештеници, учитељи, хоровође и појци ФПЦ се школују на Универзитету источне Финске у Јоенсуу. Разговор са студентом теологије у Јоенсуу, господином Харијем Лином, који се тренутно налази у Санкт Петербургу, на размјени студената, водила је Дамјана Станишић, студент мастер студија на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, у оквиру израде мастер рада о Финској православној цркви.

  • Помаже Бог! Можеш ли да се представиш и кажеш који семестар тренутно похађаш на студијама?

Моје име је Хари Лина и имам 23 године. Члан сам Православне цркве од дјетињства, али активни сам члан тек од 14-15 годинe. Моја мајка и отац преобраћени су у православље из лутеранства. Мој брат је, као и ја, крштен као дијете, али није активни члан у нашој Цркви, премда се и даље декларише као православац. Ја сам на четвртој години студија.

  • Шта Црква представља за тебе и зашто си се одлучио за студије православне теологије? Који су твоји планови за будућност? Реци нам нешто уопштено о себи.

За мене – Црква је тијело Христово и извор духовног живота, као и извор етичке и философске смислености. Моји највећи узори у средњој школи били су мој наставник православне вјеронауке и млади парохијски свештеник. Имао сам много пријатеља из локалне парохије и заинтересовао сам се за теологију и философију, па сам pијешио да се пријавим за студије православне теологије на  Универзитету источне Финске у Јоенсуу и уписао се из првог покушаја.

У семинарији сам заволио литургиче предмете и испоставило се да је то био прави избор за мене. Заинтересован сам да радим као парохијски свештеник, али видјећемо гдје ће ме Бог одвести.

  • Колико студената у Јоенсуу студира православну теологију?

Ја мислим да има око 35-40 студената на списку, али људи који присуствују регуларно предавањима има око 15-20. Око 10-15 од ових људи похађа програм (опште) теологије за будуће свештенике, око 6-оро њих ће постати религијски наставници и око 6-8 њих наставници за хорско дириговање/црквено појање.

  • Шта волиш у вези са твојим студијским програмом, а шта ти најтеже пада? Да ли имате заједничка предавања са студентима са других факултета? Можеш ли рећи још неке ствари везано за студије које би могле бити интересантне?

На нашем факултету постоје студије за западну (лутеранску) теологију и православну теологију.

На смјеру западне теологије има око 250 студената и ми дијелимо са њима предавања везана за библистику, студије религије, дијелом из црквене историје и углавном из предмета древних језика (библијски грчки, хебрејски, латински, црквенословенски). Најтеже ми пада учење језика, и за то имам најмању мотивацију. Ако изузмемо то, уживам у свим предметима.

Интересантне су ми различите методе које примјењујемо за учење: имамо семинаре, онлајн курсеве, предавања, групни рад, учење на даљину. Предавања нису обавезна, можете их избјећи ако не желите да присуствујете. Можемо изаћи на испит иако нисмо присуствовали предавањима, што сматрам веома корисним. Можемо такође да бирамо сами неке од наставних материјала.

  • Како изгледа свакодневни живот студента православне теологије? Да ли сви студенти живе у семинарији? Да ли сте обавезни да прусуствујете службама? Да ли имате заједничке оброке у семинарији?

Православна семинарија је одговорна за праксе на литургијама и духовни развој. Већина студената живи у семинарији (која има 28 соба), посебно током прве двије или три године студија, као што то препоручује ректор семинарије. Семинарија обезбјеђује доручак и вечеру.

Дневни круг богослужења састоји се од јутарње службе у термину 7:20-8:45 и вечерње у термину 17:00-17:40. Литургија се служи сриједом ујутру. Ми обично похађамо часове или учимо између богослужења. Службе су обавезне за студенте који живе у семинарији све док не заврше курсеве практичне литургике, мада, у пракси, студенти немају казну за изостанак са богослужења.

  • Како изгледа литургијски живот у семинарији? Да ли имате молитве на дневном нивоу? Да ли студенти узимају удио у организовању молитви? Нешто уопштено о вези студената и њиховог литургијског живота.

Студенти на смјену читају, пјевају и помажу свештенику у олтару. Студенти воде хор.

  • Које активности постоје за студенте поред студија? Да ли имате неку врсту студентских организација или неке организоване активности и ако имате, које су?

Наша студентска организација Пистис организује журке, вече игара, вечерње изласке, итд.

Многи људи се у слободно вријеме баве спортом, као што је нпр. тренирање са теговима или скијање. Они такође посјећују концерте и биоскопе, сами или у друштву других студената. Имамо, такође, сауну у нашој семинарији, коју студенти посјећују два пута седмично. Вечерња сауна је друштвени догађај на коме обично дијелимо мисли и новости.

  • Које пословне могућности су отворене за студенте који дипломирају на факултету Православне теологије? Да ли има довољно могућности за дипломираног теолога?

Парохијски свештеник, наставник вјеронауке у државним школама и парохијски појац су најчешће професије. Неки људи раде секретаријске послове за епархије или у неким црквеним организацијама као што је Филантропија, која се бави мисионарењем и добротворним радом.

Црквени музичари и вјерски наставници имају много пословних могућности, ако су спремни да се преселе у други град или регију.

За људе који нису вјенчани или не желе да служе као свештеници, може бити тешко да нађу посао у оквиру Цркве и они ће морати да траже посао у другим струкама.

Треба напоменути да не траже сви људи који су завршили тологију посао везан за своје студије, већ се враћају својим старим професијама и у слободно вријеме добровољно раде за Цркву као свештеници, социјални радници или као иконописци нпр.

  • Ти си тренутно у Санкт Петербургу: које су сличности а које разлике између духовних академија у Питеру и Јоенсуу? Које аспекте студија и студентског живота више волиш у Петербургу а које у Јоенсуу?

Тешко је поредити та два система, пошто је Санктпетербуршка теолошка академија тип интерната са 300 студената, док је Јоенсу тип „студентски дом са црквом“. Овдје у Петербуршкој академији нагласак је више на списку правила, док је у Јоенсуу систем много опуштенији и лакши, тако да преферирам Јоенсу.

У Јоенсуу сваки студент има неке одговорности и обавезе, као што су чишћење цркве, стварање веза са другим факултетима, представљање студената на сусретима итд., што им некад ствара осјећај да све носе сами. У Петербуршкој академији студенти, такође, поред учења – помажу у кухињи или старијим особама у старачком дому, а одговорност сносе клирикална хијерархија и особље.

Студенти у Санкт Петербургу просјечне су старосне доби око 17-25 година док у Јоенсуу старосна доб се креће око 20-35 или чак 40-55 година. Разлика је у живости заједнице, али Академија може бити веома жива понекад.

Петербуршка академија  има дугу историју школовања будућег свештвенства од 1700-их до тешког совјетског времена. Она има добру репутацију у ФПЦ и њена духовна атмосфера се тешко може копирати.

Теолошки факултет у Јоенсуу је основан 1988. године и, почевши од зграда, све је модерније. Наша семинарија у Јоенсуу има такође духовну атмосферу, али некако другачију.

Предавања су слична, иако је овдје фокус на писању есеја и реферата, док је у Јоенсуу фокус много више на испитима. Моји часови на руском језику били су сјајног квалитета и овдје професори имају више времена за стране студенте него у Јоенсуу. Такође, језички курсеви као што су руски, енглески и шведски су на Универзитету, па су стога много више посјећени, око 30 студената у групи, док је у Јоенсуу 5 студената у једној језичкој групи.

Такође ми се овдје у Русији свиђа то што после студија мораш да радиш за Цркву двије године, што ја видим као бенефит, јер људи који немају план после студија, имају двије године да га направе.

 

Pin It on Pinterest

Share This