Izaberite stranicu

На данашњи дан, 31. мај 1809. године  турска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута.

Први српски устанак се распламсавао и у току је био процес ослобађања Србије од Турака. Заузети Ниш, за устанике је значило имати пролаз ка Косову и Метохији и срцу старе Србије. Тако је једно брдашце необичног имена – Чегар, поред овог града, постало епицентар борбе за слободу.

На челу српске војске у рову код Чегра био је војвода Стеван Синђелић. Турска војска, знатно бројнија и надмоћнија, напала је 31. маја 1809. године. Битка се водила цијелог дана. Турци су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви борци упорно одбијали. Ипак, освајачи су на крају почели да потискују српску војску и све више улазе у шанац. Борба пушкама, претворила се борбом кундацима, ножевима, хватање за гушу и насртање на очи. Турцима су стално долазиле нове снаге, а српска војска била је сама. У таквој ситуацији, Стеван Сиђелић је учинио нешто што нико није очекивао…Видјевши да је битка изгубљена, да је остао са мало војника, а да Турци надиру, испалио је метак у пуну барутану и дигао у ваздух све који су се у том тренутку нашли у шанцу и у близини. Стеван Синђелић и сви његови устаници погинули су тог дана. Послије овога, на Чегру је лежало око 16.000 Турака и 4.000 Срба.

За обичан народ, војвода Синђелић је постао симбол отпора и храбрости која нема цијену. Као опомену будућим нараштајима, непријатељи су сакупили 952 лобање војника погинулих на Чегру и узидали их у кулу коју су подигли на улазу у Ниш. Овај језиви споменик назвали су “Ћеле кула”.

Годинама касније, враћајући се из Цариграда кроз, тада, слободну Србију, поред овог јединственог споменика застао је и француски пјесник и академик Алфон де Ламартин. Тада је записао: Поздравих оком и срцем остатке ових храбрих људи, чије су одсјечене главе постале камен-темељац независности њихове отаџбине…  Нека Срби чувају овај споменик! Он ће њихову дјецу учити колико вриједи независност једног народа, показујући им уз коју цијену су је њихови очеви платили.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This