Izaberite stranicu

На данашњи дан, 26. маја 1954. године у Египту откривен погребни брод фараона Кеопса.

У плодној долини Нила створена је око 3200. године прије Христа јединствена египатска држава са централизованом влашћу, хијероглифским писмом и развијеном умјетношћу. Умјетност Египта била је скоро сва посвећена култу мртвих. Египћани су вјеровали у вјечни живот душе и тијела, тако да је старање о животу послије смрти била основана брига живих и сврха умјетности. Кад би мртво тијело сложеним системом балзамовања претворили у мумију, стављали би га у гробницу већ опремљену погребним статуама, зидним сликама и рељефима, намјештајем и златарским радовима. Нико тачно не зна колико су старе пирамиде. Загонетним су сматране још хиљаду година прије нове ере. Пирамиде су, у ствари, гробнице. Изградња тако огромних грађевина представљала је изванредан неимарски подвиг. Велики камени блокови слагани су један на други, стварајући праволинијску архитектуру, код гробница пирамидалну. Из раздијељене пирамиде развила се пирамида са косим равним странама које се на врху стичу у једној тачки. Математичким израчунавањем створен је код пирамида рационалан систем непрекинутих површина и линија. Масивне, монументалне и стабилне, оне су резултат умјетничке синтезе. Најљепши грађевински комплекс таквих пирамида изграђен је у Старом царству у Гизи код Каира. То су пирамиде фараона Кеопса, Кефрена и Микерина.

Кеопсову пирамиду у Гизи саградио је фараон Кеопс из четврте династије (око 2900. године прије нове ере). Сматра се да је 100.000 људи пуних двадесет година градило Кеопсову пирамиду. Сваки камени блок висок је два метра. Неки су дуги и по пет метара! Блокови кречњака и гранита од којих је саграђена ова пирамида и који су вађени у каменоломима на југу, на другој обали Нила, допремани су чамцима низ ријеку. То се могло радити једино у прољеће, када се Нил изливао, па је зато требало двадесет година и неких 500.000 пловидби да се донесе потребна количина камена. Чамци су истоваривани на простору за искрцавање који је био повезан калдрмисаним путем са мјестом где је зидана пирамида. Потом је група људи на саоницама, уз пут вукла блокове од којих је сваки тежио око две тоне. Затим су камене блокове уредно ређали, а онда би их друга група људи извлачила до мјеста на коме се градила пирамида. Процијењено је да се Кеопсова пирамида састоји од 2,3 милиона камених блокова. Пошто је пирамида расла у висину, саграђена је огромна рампа за подизање грађевинског материјала на више нивое, тако да су помоћу ње групе људи довлачиле камене блокове. Сваки ред пирамиде направљен је од комада кречњака постављених један до другога. Малтер се више користио зато да се камени блокови поставе него да их повеже. У средину пирамиде угрђивани су необрађени комади камена, док су они са спољашње стране много пажљивије обрађивани. Површина пирамиде је од веома глатког кречњака са једва примјетним спојевима. У унутрашњости пирамиде налазе се три просторије повезане ходницима. Првобитна египатска гробница је мастаба, дугачка али релативно ниска грађевина, која има облик зарубљене пирамиде. Божанска природа фараона изражава се величином гробнице, нарочито њеним растом и величином.

Храмови, као куће богова грађени су у периоду Новог царства на десној обали Нила, у Карнаку, Луксору и Едифу. Уобичајен прилаз храму чинила су два реда сфинги и два обелиска испред самог улаза у храм.

Велика сфинга стражари у египатској пустињи, око десет километара далеко од Каира, и чува три велике пирамиде у Гизи. Ово чудовиште с главом човјека и тијелом лава који лети с пруженим шапама направљено је од камена. Тијело је само грубо извајано, док је глава детаљно обрађена. Очи су тајанствене и имају поглед који још нико није умио да објасни. Гледају преко пустиње с неком тајанственом надмоћношћу. Фигура је висока преко 20 метара, а дуга 63 метра. Вјерује се да је сфинга стара најмање 5.000 година! Али зашто је сфинга саграђена? Једино тумачење налази се у малој капели, која се налази између шапа чудовишта. У њој су записи које су то оставила два древна египатска краља. Они објашњавају да сфинга представља један од облика бога Сунца Хармакиса, и да је њен задатак да гробље око пирамида одбрани од сваког зла. Осим велике сфинге у Гизи, у Египту има још сфинги. Њихове главе представљају ликове краљева. У светим египатским списима ријеч „сфинга“ значи „господар“. У примитивним религијама вјеровало се да краљ посједује снагу и лукавство различитих животиња. Ту моћ је стицао стављајући на главу њихову кожу. Зато су Египћани представљали своје краљеве и богове као полуживотиње-полуљуде. Сфинга је из Египта прешла и у друге цивилизације, у Асирију и Грчку. У тим земљама сфинге су биле представљене с крилима. У Асирији су то обично били мушкарци, а у Грчкој су имале главу жене. Грци су имали једну легенду о Сфинги. Сфинга је живјела на једној стени и убијала је сваког путника који би прошао а није умио да ријеши загонетку коју би му она поставила: „Што иде ујутру на четири ноге, у подне на двије, а увече на три?“ Едип јој је одговорио да је то човјек, јер као дијете пузи на све четири, као одрастао иде на двије ноге, а као старац хода помажући се штапом. То је био прави одговор, па се Сфинга у бијесу бацила са стијене и умрла.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This