Izaberite stranicu

„Мислим да за верујуће људе вера није само додатак животу и некакав украс на оно што човек ради,већ она представља сам начин његовог постојања и из искуства вере произилазе сви његови аспекти живота и сва његова друга сведочења у свету.“казао је прослављени српски глумац Небојша Дугалић гостујући у Интернет литији.

Говорећи о односу културе и вјере г.Дугалић сматра да појам културе није ни издалека тако монолитан како га ми често замишљамо када изговарамо ту ријеч.

„Наиме кад год кажемо реч култура ми некако увек замишљамо да је по среди некакав априорно позитиван појам међутим има разних култура заснованих на разним претпоставкама и прилично је разуђена и разноврсна та слика кроз историју различитих култура и пре свега на чему су се оне заснивале. Тако да мислим да данас помало се и злоупотребљава тај појам који је прилично истрошен као и многи појмови за које се ми грчевито држимо и мислим да би увек у свако време заправо требало да преиспитује своје основне појмове између осталог и појам културе. Данас је култура заснована у великој мери на конгломерату неких изданака индивидуалистичког типа, дакле култура заговара идеју индивидуализма, непоновљивости, јединствености и тако даље међутим оно што, чини ми се, данашњи култура не успева добро да помири јесте однос између појединца и заједнице. Дакле однос између онога шта је појединачни човек са свим својим слабостима, недостацима, жељама, амбицијама и талентима за једну заједницу. То је оно што, чини ми се, данашња култура или врло слабо или готово уопште не промишља а то је како помирити ту оштру тензију између појединца и заједнице. Христос и литургија и оно што је живот Цркве у свим њеним аспектима и тајнама јесте, барем по мом искуству, један простор где је тај однос једино могуће помирити. Једино је то могуће помирити ако свако себи пре свега наметне Христов лик као меру од које се не одступа а тек онда се то мером може безбедно, градитељски и стваралачки ући у заједницу са било ким и са целим светом.“
Као педагошки радник који ради са младим глумцима и студентима Небојша Дугалић сматра да младима данас фали идеала јер је ово период који памти само крхотине претходних идеала и да данашње вријеме као да није способно да се веже за било какав идеал.

„На неки начин то је заправо наставак искуства слома свих идеала и свих вредности. Још је Ниче говорио о томе и то прилично проницљиво. Говорио је о слому вредности, о томе како заправо све оно што човек држи као вредност је врло крхких темеља, врло тросно и врло несигурно и ми данас живимо доба те несигурности тако да је јако тешко говорити о некаквим идеалима у свету у коме су све вредности доведене у питање. Човјек не може постојати као биће уколико га други не потврди као биће. Свакако нам је потребан други да би смо утврдили оно за чим жудимо а то је да смо јединствени, непоновљиви пред Богом. Оно што нажалост најчешће заборављамо јесте да је жртва око стицања љубави једини предуслов да се таква потврда наше јединствености догоди пред лицем другога а јако мали број људи је спреман заправо да кроз жртву себе чини способним да воли да би могао очекивати потврду у љубави другога да је и сам непоновљиво и јединствено биће пред Богом и да је сам једна Божја икона.“каже Дугалић.

Појам слободе се неријетко у данашње вријеме изједначава са појмом људских права а то често доводи до злоупотребе саме човјекове слободе,као највећег Божијег дара.

„Тај дискурс права и језик људских права неопходно је и потребно да постоји. Право има слабе тачке. Могућност злоупотребе, другачијег тумачења, инструментализације зарад других циљева. Оно што је проблем изједначавања људске слободе са правом јесте тај, уколико се достојанство човјека сведе само на то на шта човјек као биће има право, мислим да онда пропушта оно главно нашта је призван а то је пуноћа заједнице са другим у љубави са Христом. Христос на крсту није се отимао од страдања није избегавао страдање него је тражио свом Оцу да опрости онима који га распињу. Христос није страдао само за добре, он је страдао за живот целог света. Дакле страдао је за свако створење, и за оног доброг и за оног злог, није правио разлике. Можемо само благодарити Богу ако нам подари да бар мало заличимо на његово страдање.“

Осврћући се на литије у Црној Гори наш прослављени глумац каже да је био поносан на начин на који се све то дешавало зато што готово да никада није видио нити био сведок да је некакав протест имао такву мјеру достојанства гдје се пре свега чувао Христов лик у свему што се радило.

„Дакле у колико смо нападнути, уколико нас неко излаже страдању било које врсте, када је наш одговор пре свега молитва, молитва и за своје непријатеље, ја онда знам да је тај пут истинит. Знам да је истинит сваки пут када нема уобичајене људске острашћености него када је пре свега молитва основно оружје да се разреши свака драма на овоме свету и када је то основ на којем устајемо у одбрану Христа и у одбрану своје вере. Jа некако једино тада верујем да некаква борба има смисла. Свака друга не би ми била блиска и врло често се трудим да некако останем по страни плашећи се управо тих вишкова људских острашћености и те могућности злоупотребе и политизације и свега онога што нажалост често запрља и наше најбоље намере. Волео бих да моја браћа у Христу у Црној Гори остану доследни таквој једној мери у тим својим протесним литијама, молитвеним литијама пре свега, зато што ништа нам не вреди уколико нас непријатељ натера да потегнемo његово оружије, онда само доказујемо да нисмо нимало различити. Дакле ако у свему што чинимо, чинимо са Христовим ликом испред себе, и уколико нам савест пред Христовим лицем ништа не приговара, само тада има смисла било каква борба. Прилажем своје молитве да се све то разреши на најбољи могући начин, да се све стране призову доброј вољи пре свега и здравој памети да се само не огрешимо о љубав Христову која љуби и непријатеље своје.“ казао је на крају свог гостовања у Интернет литији глумац Небојша Дугалић.

Раде Дуловић

Pin It on Pinterest

Share This