Izaberite stranicu

Саопштење за јавност

Цетиње, 11. април 2020.

Због низа јавних иступа који Цркву повезују са непоштовањем мјера уведених ради сузбијања епидемије вируса короне, дужни смо обратити се јавности. Саопштење Управе полиције у вези са задржавањем свештеног лица које је наводно прекршило мјеру забране међуградског кретања је потпуно некоректно и обмањујуће. Показало се још једном да се врх Управе полиције врло досљедно држи своје праксе да искористи сваку прилику да се окоми на Цркву, што је злоупотреба овлашћења које посједују.

Овај свештеник је прва особа која је задржана за наводно кршење ове мјере, а да јој је наведено занимање и држављанство. У другим јучерашњим саопштењима се говори о задржавању лица за које се сумња да су кршили друге сличне мјере, али се у њима не говори нити о њиховом занимању ни о држављанству. Дакле, у случају овог свештеника се очигледно ради о злонамјерном наглашавању занимања и држављанства, које се не практикује за друга лица. Не видимо која може бити друга сврха таквог поступка осим да се покуша нанијети нека штета Цркви. То је поступак недостојан институције која би требало да буде у служби свих грађана. Истине ради, јавност треба да зна да је свештеник ради службених црквених потреба путовао до Саборног храма у Подгорици.

Остаје и питање за Управу полиције како је тај свештеник прошао седамдесет километара од Улциња до Бериславаца и чак двије општинске границе? Зар не би било логично да полиција једноставно не допушта излаз из мјеста пребивалишта свима који немају потврде за своја путовања? Овакво “показивање мишића” само круни ауторитет полиције и ствара додатно неповјерење, а потврђује оно што је многима у Црној Гори одавно јасно – из одређених кругова се полиција, између осталог, користи за постизање идеолошко-политичких и партијских циљева. У
конкретном случају – за слабљење утицаја Цркве и њено блаћење међу грађанима Црне Горе. Не можемо да не изразимо негодовање и своје дубоко неслагање са поступком Института за јавно здравље и епидемиолошког тима, који је, нажалост, подлегао медијском антицрквеном притиску и јавно саопштио своју стручну претпоставку да је на вјерском скупу у Дољанима дошло до стварања кластера вируса корона. Досад нисмо чули изворе свих других кластера (само неки од њих 25 су јавно саопштени), али, ето, овај је изгледа морао да буде поменут. Међутим, при његовом помињању се није смјела изоставити чињеница да је тај скуп који је сумњив епидемиолозима био одржан шест дана прије него што је Национално координационо тијело изрекло мјеру којом се вјерске заједнице обавезују да обезбједе да се вјерски обреди врше без присуства вјерника (заборављајући, можда из непознавања материје и недостатка било какве консултације са вјерским заједницама, да су у вјерским обредима равноправни учесници и свештена лица и вјерници). Те недеље, као уосталом и сваке друге, служиле су се стотине литургија у црквама и манастирима у Црној Гори, па није забиљежен ни један други кластер потекао од тих вјерских скупова. У неким западноевропским демократијама, гдје је епидемија чак и раширенија него у Црној Гори, вјерски скупови нису тако строго ограничени, како се то овдје чини. У једној од држава региона, богослужења се врше на потпуно уобичајен начин и није уочена веза између њих и броја обољелих.

Још једном подсјећамо да је Црква своје активности свела на минимум: служи се са малим бројем свештеника и црквених послужитеља неопходних за ток богослужења и дневног распореда, богословија је затворена, нема одржавања часова вјеронауке, проба хора, разних радионица и слично, не организују се предавања, отказано је и неколико монашких сабрања, који окупљају већи број монаха и монахиња, литије због неправедног, неправичног и бесправног закона о слободи вјероисповијести су обустављене. Све је то урађено, али се, на волшебан
начин, Црква и даље налази у фокусу јавности и непрестано се преиспитује њена улога у наводном ширењу овога вируса. Искрено се надамо да ће државни органи, јавне установе и медији у државном власништву (а требало би и сви други који су отворено антицрквени) промијенити свој однос према Цркви и пажљивије се односити према заједници која окупља највећи број вјерника у Црној Гори.

Говор мржње који се редовно може прочитати и чути на одређеним медијима, па и онима у државном власништву, одавно је прешао сваку мјеру, а нико га из власти не осуђује ни једном ријечју. Јавни сервис РТЦГ није изузетак у
антицрквеној пропаганди, која је дошла чак дотле да се у централном дневнику те куће читају ауторски текстови уперени против Цркве, објављени у појединим дневним листовима, особито у некада државној “Побједи”, која се оваквом врстом клеветања бави од свог оснивања. Изостанак било каквог страха Божијег и људског поштења у оваквим поступцима тих и таквих медија само доказује и показује оно што говоримо већ годинама: прозивке на рачун Српске Православне Цркве и њеног наводног антицрногорског дјеловања су само покриће за борбу атеиста против хришћанске вјере и самога Бога. Како другачије објаснити ишчуђавање многих и исмијавање суштинске Тајне Цркве – Евхаристије и хришћанског вјеровања да се под видом хљеба и вина на Светој Литургији причешћујемо самим Тијелом и Крвљу Христовом? Ово вјеровање је заједничко и православнима и римокатолицима и традиционалним  протестантским заједницама. Ако то исмијавате – не исмијавате СПЦ већ једну од елементарних хришћанских истина, блатећи тиме и Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, који су живјели том истином.

Онима који се труде да Цркву маргинализују или чак потпуно униште, поручујемо да се ману ћорава посла. И Римско царство и нацифашизам и комунизам су то покушавали, па знамо како су завршили. Од тога посла нема ништа. Нико никога не тјера да вјерује. Критика је дозвољена, понекад и пожељна, али она мора бити изречена са људском мјером, без изношења неистина и бруталног извргавања руглу основних истина вјере. То свакако не приличи озбиљним, особито државним, институцијама и медијима, које финансирају сви грађани наше земље. Не треба заборавити, уочи Великог Петка, да то пљување по Христу траје већ 2000 година – од Његовог распећа.

Оне, пак, добронамјерне, али подлегле медијском и државном притиску, молимо да се замисле над сваком ријечју и сваким поступком којима могу допринијети даљем медијском и сваковрсном распињању Цркве Божије и да никад не дозволе да такви притисци утичу на њихово професионално расуђивање.

За оне који су заинтересовани за судбину Цркве у овоме свијету и у вјечности, уз опасност да и ове ријечи Христове доживе изругивање од дежурних “патриота”, који Црну Гору, замислите, бране од Цркве, која је Црну Гору родила, понављамо ријечи нашег Господа Исуса Христа, “који је ради нас и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човје” (за неупућене: цитат из никео-цариградског Симбола вјере, сажетог исповједања хришћанске вјере – истог за све хришћане): “Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога. А Исус одговарајући рече му… А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати”. (Мт. 16, 16 – 18)

Из Митрополије црногорско-приморске

Pin It on Pinterest

Share This