Izaberite stranicu

На данашњи дан, 2. априла 1910. године умро је Стеван Самарџић, један од оснивача и првих наставника Пљеваљске гимназије. Основну школу завршио је у родним Пљевљима, нижу гимназију у Београду, а учитељску школу у Алексинцу. Као замјеник Танасија Пејатовића, првог директора Гимназије, обавио је све припреме за почетак рада школе, као и упис првих 60 ученика. Признат и истакнут просвјетни радник, 1904. године постављен је за управитеља свих пљеваљских основних школа. Поред рада на унапређивању образовања, бавио се активно и новинарством, књижевношћу и политиком. Један је од покретача хумористичко-сатиричног часописа „Типар”. Његово име носи градска библиотека у Пљевљима.

Српска Гимназија у Пљевљима, како јој је био званичан назив, најстарија је гимназија у историјско географској области Старе Херцеговине и Старе Србије или хришћанске нахије Бобовци, Дробњаци, Језера и Шаранци. Оснивање Српске гимназије у Пљевљима 1901. год. представља историјски податак просвјетног и културног живота не само у Пљевљима и пљеваљском крају, него и у цијелом Потарју и Полимљу. Прије оснивања Пљеваљске гимназије радиле су три српске гимназије у Османском царству – Скопљу, Солуну и Цариграду. Њени оснивачи били су Краљевина Србија, Рашко-призренска митрополија и Српска православна црквено-школска општина у Пљевљима. Главни циљ је био да се оснивањем гимназије у Пљевљима створи јако културно и просјветно средиште које би послужило образовању српске интелигенције и истовремено био противтежа политичко-пропагандном и културном утицају Аустроугарске из Босне и Херцеговине, али и из самих Пљеваља из аустроугарског гарнизона на Доловима.

Идеју о оснивању гимназије 1898. године изнио је игуман Манастира Света Тројица Василије Поповић: „Ми смо на прагу пропасти, писао је он, ако се овдје у Пљевљима не отвори гимназија и трговачка школа, а тако и учитељи основних школа ако се не буду најљубазније са свима понашали… Пљевља су врата аустријске пропаганде, похитајмо да врата подупремо“. Први директор Пљеваљске гимназије био је сарадник Јована Цвијића, угледни професор и научник Танасије Пејатовић, чије име носи ова установа. Наставни језик је, као и другим школама тог времена био српски језик, а учили су се друштвене и природне науке,историја, друштвена и физичка географија, антропологија и етнографија.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This