Izaberite stranicu

На данашњи дан, 28. марта 1776. године у Москви је основан Бољшој театар, велики театар опере и балета, по угледу на Петроград, у којем су од 40-их година XVIII вијека извођене оперске представе.

Свој живот једног од најчувенијих театара свијета почео је као приватна позоришна кућа коју је основао кнез Петар Урусов. Царица Катарина II је 28. марта 1776. године додијелила је кнезу привилегију да може у периоду од десет наредних година да организује позоришне представе, маскараде, балове и друге јавне забаве. Испрва, представе су одржаване у приватним кућама, салонима и дворанама, а већ од 1780. године уз драмске, приказују се и оперске представе. У вријеме царске Русије, Московски универзитет али и гимназија пружали су добро музичко образовање, а у историји овог театра одиграли су и кључну улогу у формирању драмског и оперског ансамбла. Прва зграда позоришта подигнута је за мање од шест мјесеци названо Петровски театар, а свечано је отворено 1780. године. Петровски театар је био прва јавна грађевина таквих димензија и љепоте која је изграђена у Москви. Од 1806. године Петровски театар добија статус царског (императорског) позоришта. Нажалост, велелепна зграда изгорјела је 1805. године, а ансамбл је опет почео да наступа у приватним позориштима. Данас постојећа зграда почела је са изградњом се 1820. године. У близини новог Великог театра, изграђен је и Мали театар. У то вријеме, сви руски театри били су под царским власништвом. Назив “Бољшој”, односно “Велики” добијала су позоришта која су била намијењена и за оперу и за драму, а Мали театри били су намијењени само за извођење драмских представа. Московски Бољшој био је управо то што му и име каже – велики, већи од свих до тада познатих руских позоришта, хармоничног облика, монументалне градње, али и раскошног унутрашњег декора. Ипак, историја овог позоришта памти још један велики пожар 1853. године који је проузроковао огромну штету. Послије још једне обнове поново је отворен.

У Русији, Бољшој театар упамтио је три царска крунисања – Александра II, Александра III и последњег руског цара Николаја II Романова. Послије револуције, Бољшој театру је одузет императорски статус, а 1919. године му је пријетило и затварање. Лењин је чак желио да се Бољшој театар дигне у ваздух. Ипак, зграда је добила ново значење у новом добу Русије, јер је баш у њој и проглашено оснивање Совјетског Савеза 1922. године. Зграда је годинама служила за комунистичке приредбе. Лењинова смрт управо је саопштена јавности са позорнице овог позоришта. Стаљин је такође волио да посјећује Бољшој, али никада није сједио у царској ложи већ на галерији, заклоњен, како би се штитио од атентата. Током Другог свјетског рата, Бољшој је претрпио нова оштећења у нацистичком бомбардовању 1941. године. Прва представа у рату, послије евакуације одржана је 1943. године а прва значајнија обнова поводом прославе 200 година позоришта. Последња обнова, која је трајала шест година завршена је 2011. године. У овој реконструкцији су обновљени царски симболи, постављене свилене таписерије, а уведена је и најмодернија технологија.

Бољшој театар је један од симбола и царске али и модерне Русије. Синоним је за врхунске представе, прије свега опере и балета које су пронијеле славу овог величанственог позоришта свијетом. Ово позориште преживјело је многе тешке тренутке, дијелећи судбину руског народа, коме је и у најтежим тренуцима управо оно давало и утјеху и бијег од суморног свакодневног живота. Бољшој је и данас за Русе, али и за многобројне посјетиоце из свијета, више од позоришта, он је доживљај који се памти читавог живота.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This