Izaberite stranicu

На данашњи дан, 22. марта 1895. године пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употријебивши целулоидну траку.

Браћа Лимијер били су француски хемичари, индустријалци, проналазачи и аутори првог филма у историји. Луј је развио метод за прављење фотографских плоча, а фабрика коју су браћа основала у Лиону за израду фотографског материјала: хартија, хемикалија, производила је 15 милиона плоча годишње. Радили су на унапријеђивању кинематоскопа. Патентирали су своју верзију прве филмске камере и пројектора, кинематограф. Изумјели су поступак снимања у природним бојама и одржали прву филмску представу на свијету. Њихови филмови „Улазак воза у станицу“ и „Излазак радника из фабрике“ сматрају се првим у историји филма. Године 1896. браћа су направила више од 40 филмова снимајући свакодневни живот у Француској. Правили су прве филмске журнале, шаљући сниматељске екипе широм свијета да сниме нов материјал и прикажу њихове филмове. Поред свих филмова које је Луј режирао он је продуцирао око 2000 филмова. Браћа Лимијер су заслужни и за неке од основних изума у колор фотографији. Иако су браћа Макс и Емил Складановски из Њемачке, творци уређаја под називом биоскоп, и Француз Анри Жоли који је изумио фотозоотроп, браћа Лимијер заслужују да буду издвојена од осталих изумитеља. Њихове преносиве камере са ручним управљањем омогућиле су да се снимају, штампају и пројектују покретне слике. Убрзо су се по цијелом свијету снимали портрети, призори из живота, као и филмови војничког, комичног и панорамског садржаја. Филмови браће Лимијер више су се ослањали на документарност снимљених призора тадашње фотографије него на театарску поставку. Њихова сценска дубина доприносила је реалистичком приказу уласка воза у станицу Ла Сиота, а основна наративна структура, која је садржала почетак, средину и крај, била је присутна чак и у филму „Излазак радника из фабрике“. Филмски журнали браће Лимијер, чије су одлике ужурбаност и реалистичност, представљају претечу стила совјетских документариста и италијанских неореалиста, док филм „Бебин доручак“ одликује изразито породична атмосфера. На програму Лимијерових нашао се и филм „Поливени поливач“, прва филмска комедија и најранији наративни филм. У том филму несташни дјечак подиже ногу са цријева у тренутку када баштован загледа крај цријева да види због чега вода не тече.

Брзина којом се у кинематографији развио сложени кодекс тренутно препознатљивих наративних симбола, као и филмски језик и поетика, још је импресивнија ако се филмска историја упореди са историјом других облика умјетности, попут романа. Ипак, у почетку историје филма већина није сматрала филм, заснован на тривијалној литератури, стриповима, популарној фотографији и мелодрами, обликом умјетности. Филм се третирао као вашарска атракција, мађионичарски реквизит. Путујући приказивачи су приказивали своје филмове на вашарима и карневалима. Пројекција филма браће Лимијер сматра се најзначајнијим датумом у историји филма.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This