Izaberite stranicu

„Народ се ускомешао. Ко је спавао, пробудио се. Ко је дремао, пренуо се. Изувени су се обули; распојасани опасали. Опасност је. Сав се српски народ усправио. Као гора јелова. Као војска Божја“, у овим ријечима Светог владике Николаја, чији ћете наставак прочитати у новој Светигори, могла би се сажети истинска Црна Гора данас. Буђење народа у Црној Гори је, ријечима владике Јована Ћулибрка, „истинска прослава 800 година аутокефалности Српске православне цркве“. У разговору за Светигору владика пакрачко-славонски поручује: „Љубите једни друге!“ Љубав која носи небеске литије до кончане побједе једино је што је могло сабрати народ Црне Горе, чија радост исијава на свакој фотографији којима изобилује овај број.

„Само из перспективе Светога и Небеског могуће је разумијети догађаје хришћанске историје“, каже протојереј-ставрофор Гојко Перовић у тексту „Родољубље и домољубље“, па тако и ове историје чији смо учесници. A изван Цркве нема не само спасења у вјечности, него нема ни живота у времену, објашњава  Архиепископ Јован (Шаховској)  у огледу „Црква и држава“. Исто то би поручио протојереј-ставрофор проф. др Борис Б. Брајовић насловом „Предсједник у литији. Како би то лијепо било“. Народ је црква који ових дана, према ријечима ђакона Душана Биговића, држи час демократије. „Црна Гора, сваког четвртка и недјеље у 18 часова држи час демократије просвећеној Европи и онима који су се демократији учили од Европе“. Само да се не изгуби оријентација и православна изворност, савјетује проф. др Емил Влајки у „Православном антибарбарусу“.

Ослањајујући се на ријечи Светог Августина да је држава без праведности скуп разбојника, Александар Солжењицин развија тему „Покајање и самоограничење – као категорија националног живота“. Читалац ће упливати у онтолошке дубине уз теолошко размишљање протојереја-ставрофора др Владана Перишића о личности и природи и уз предавање проф. др Христоса Јанараса „Религија, заједница, идеологија“.

Образник за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске не заборавља оне који су нас напустили. За Светигору је мати Ефимија Тополски подијелиила своја сјећања на  блаженог спомена архимандрита Луку Анића, а Богић Булатовић се опростио од барда Ранка Јововића „најбујнијeг пјесника овога камена!“ Овај камен – Црну Гору  насликао је руски сликар Александар Флоренски, чији су азбучни цртежи оплеменили 282. издање Светигоре.

Поводом сто педесет година од смрти старца и гуслара Филипа Вишњића Светигора пренoси есеј проф. др Жарко Видовића „Филип Вишњић и тзв. Српска револуција“, а поводом 90 година од рођења Борислава Пекића есеј проф. др Богољуба Шијаковића „Страст за истином: о поетици Борислава Пекића“. „Слава Богу“ гласи један објављени запис из Аскетских огледа Светог Игњатија Брјанчанинова. Слава Богу за све, за неуморне литије, за борбу, за буре и вјетрове, за одбрану светиња, за служење ближњима, па и за „године које су појели скакавци“, за пост који нам је дат да бисмо чистији дочекали Свијетло васкрсење Христово… Слава Богу за све!

Марија Живковић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This