Izaberite stranicu

„Ево дана којег створи Господ радујмо се и веселимо се у њему!” Овим ријечима започео је своје обраћање вјернима ђакон Иван Црногорчевић, вечерас испред храма Светог архангела Михаила на Тргу херцега Стјепана у Херцег Новом, након што је вјерни народ у литијском входу пристигао од цркве Вазнесења Господњег на Топлој.

– Ево радости, ево благе вијести, ево јеванђеља поново међу нама у Црној Гори. Ево оне радости коју су осјетили у срцима својим три мудраца који су дошли да се поклоне Богомладенцу Христу у Витлејемској пећини. Ево оне радости коју су осјетили апостоли и мироносице када им се јавио васкрсли Господ, – казао је ђакон Иван.

Он је подсјетио сабране на низ догађаја описаних у Светом писму, устврдивши да су сви удари на Цркву били безуспјешни, те да је она из свих искушења излазила још јача.

– Ево и данас видимо да наспрам небеске радости стоји оно метафизичко зло желећи да ту радост претвори у жалост. Сјетимо се само како је Ирод одговорио на рођење Богомладенца Христа – тако што је погубио 14 000 Витлејемске дјеце, а онда видимо како је одговорио на Васкрсење Христово тако што су хапсили, затварали апостоле борили су се на сваки могући начин да зауставе Ријеч Божију. Међутим како видимо у јеванђељу све што су се они више трудили да се томе успротиве то је Црква бивала  јача  и све је било више оних који су жељели да буду чланови Цркве. Црква Христова браћо и сестре постоји ево 2 000 година и која је то поука коју можемо да изведемо а коју они који стоје наспрам нас нису у стању то да учине. То је поука да је Црква непобједива, да су многа царства и многи цареви дошли и пошли,  а Црква као невјеста Христова остала нетакнута. Можда су они превидјели ону велику истину да је Бог наш не само на Голготи висио на крсту, већ да је тај Бог Васкрсао, тај Бог је побиједио смрт, тај Бог је бесмртан и тај Бог ће поново доћи да суди живима и мртвима! Таквог Бога ми исповиједамо и у таквог Бога вјерујемо, – рекао је Црногорчевић.

Он је нагласио да они што се дешава у Црној Гори у последње вријеме, требамо схватити као Божију посјету и благослов.

– Данас се свијет диви величанственим призорима које могу видјети на улицама Црне Горе! Највеће чудо које Бог пројављује кроз ове свештене литије је то да се народ измирује, сједињује, обожује, исцељује се оних оних опаких рана братоубилачког рата, рана које крваре и у наше вријеме. Благодат коју Господ излива на народ наш је разлог зашто се све више људи окупља око храмова Божијих. Божанска благодат је тако oчигледна. Та благодат грије срца људска, просвећује, инспирише човјека на врлину, на творење заповијести Божијих и на свако добро дјело. Овај свештени ход је залог за вјечност, овим се литијама уздиже златни ореол не само изнад Црне Горе већ се он шири и на остале крајеве свијета гдје год се наш народ сабрао око имена Божијега да да молитвену и братску подршку нашем народу. Због тога су ови догађаји били крајње неопходни и то можемо да схватимо као посјету Божију зато јер се сила Божија у немоћи показује савршена, закључио је отац ђакон подгорички.

Подсјетивши на ријечи Достојевског да, ако нема Бога онда је све дозвољено, он је рекао да је човјек који изгуби вјеру и страх Божији спреман на свако зло.

– Велики Достојевски каже ако нема Бога онда је све дозвољено! Није страшно то да човјек помисли да нема Бога већ је страшно да човјек живи са тим и таквим убјеђењем. Управо данас видимо како то изгледа када човјек изгуби вјеру и страх Божији, такав човјек је спреман на свако зло, јер по његовом убјеђењу не постоји никаква сила која може бити јача од силе власти безумља. А ми кажемо да је Божија сила та која је непобједива, поручио је Црногорчевић.

Завршавајући своје обраћање између осталог и ријечима да је ово вријеме када земаљска Црна Гора брани Небеску Црну Гору, он се запитао ко ће потомству Црне Горе свједочити о истини и правом путу, уколико данашња покољења забораве своје светиње.

– Драга браћо и сестре ми им јасно и гласно кажемо да нећемо стати, ми не смијемо стати и одустати, јер данас земељаска Црна Гора брани Небеску Црну Гору. Ако заборавим тебе Јерусалиме нека ме заборави десница твоја, кличе пророк. Ако ми заборавимо Острог, Цетињски манастир, Савину, ко ће нашем покољењу свједочити ко смо, шта смо, куда идемо? Наш ДНК – а је записан у свакој цркви, манастиру они су свједоци наше вјековне борбе за слободу. Наше Цркве и манастири су наши најљепши репрезенти пред свијетом, Ми не морамо другима ништа говорити о себи наше – светиње говоре довољно о нама. Зато једним гласом једним устима исповиједамо, кличемо и кажемо: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ! – поручио је подгорички ђакон Иван Црногорчевић.

                                                                               Оливера Балабан

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This