Izaberite stranicu

Објављивање информација о пореском дугу Митрополије црногорско-приморске је злоупотреба службеног положаја од стране првих људи Пореске управе, казао је Раденко Лацмановић, бивши члан Савјета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама у два мандата. Лацмановић у објави на Фејсбуку тврди да “ни закон није препрека да се удовољи шефу партије”. Актуелној власти је, сматра Лацмановић, важно да се прича о наводној незаконитости у пословању Митрополије и на тај начин у јавности ствара утисак о њеном ванинституционалном дјеловању, а не да се слију средства у државни буџет.

Да све то служи само у сврхе приказивања Цркве као неке паралелне, незаконите организације која не поштује прописе у Црној Гори мишљења је и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске. Он тврди да Пореска управа Црне Горе никада није донијела ни једно решење којим би задужила било свештеника појединачно, било Митрополију или неку епархију на име неких пореских обавеза.

Лацмановић напомиње да је Пореска управа, од почетка примјене Закона о слободном приступу информацијама из 2012. године, све захтјеве за достављање података о пореском дугу свих субјеката, невезано да ли се ради о предузетницима, привредним друштвима, правним лицима или предузећима чији је власник држава, одбијала изговарајући се пореском тајном.

“Наиме, овај орган државне управе је тумачио члан 16 Закона о пореској администрацији који прописује пореску тајну као препреку да јавност сазна ко, на који начин и у којој мјери измирује дуг према држави или то уопште не ради. Актуелни директор Пореске управе је са сарадницима убјеђивао Савјет Агенције чији сам био члан, да је Закон о пореској администрацији lex specialis те да се они истог морају држати. Савјет није прихватио овај аргумент и у свим случајевима поништавао је рјешења која су се позивала на пореску тајну. Суочени са ставом Савјета Агенције у сагласју са Пореском управом или не, посланици ДПС-а су искористили 2017. године прилику да преко ноћи без јавне расправе у Закон о слободном приступу информацијама унесу пореску тајну, као разлог за ограничење приступу информацији или њеном дијелу. Од тада је Савјет Агенције свако рјешење Пореске управе потврђивао којим се захтјев за приступ информацијама одбија позивајући се на пореску тајну из члана 14 ЗСПИ. Ово ће рећи да у протеклих 7 година подаци о пореском дугу било којег субјекта у Црној Гори, нијесу представљали информацију од превлађујућег јавног интереса”, наводи Лацмановић.

Поступак директора Пореске управе, Миомира М. Мугоше, који је назвао неодговорним и исхитреним, може се, како сматра Лацмановић, тумачити само као удовољавање “захтјевима шефа партије” да се крене у обрачун са Митрополијом црногорско-приморском.

“Ово просто значи кршење из Закона о управном поступку јер се у току поступка, па што је још и горе у самој најави истог, износе ставови и доноси пресуда. И правном лаику је јасно да порески дуг не може бити утврђен без спроведеног поступка и донијетог рјешења. Због тога би Министарство финансија под чијом је контролом Пореска управа, као и надлежни Одбор за економију, финансије и буџет, морали утврдити одговорност господина Мугоше и његових сарадника. Доказ да се ради о неозбиљном, исхитреном и неодговорном поступку је и чињеница да Пореска управа констатује да је Митрополија црногоско-приморска највећи порески дужник од свих вјерских заједница, а да ни код једне поступак није спроведен, већ се тек најављује. Паушални подаци који се крећу од 430 хиљада до пар милиона еура пореског дуга су доказ да се пожурило како шеф партије не би и овај орган државне управе прозвао, као судове, тужилаштва и слично, да не раде свој посао. Коначно прије него што се утврди порески дуг Митрополије црногорско-приморске добро би било да надлежни државни органи имају у виду средства која је Српска православна црква у Црној Гори издваја за отварање и рад народних кухиња, те колико је гладних на тај начин нахрањено, који су до таквог стања доведени заслугом владајуће партије у минуле три деценије која их је оставила без посла затварајући фабрике у којима су радили”, казао је Лацмановић преносе Вијести .

По његовим ријечима актуелној власти је важно да се прича о наводној незаконитости у пословању Митрополије црногорско-приморске и на тај начин у јавности ствара утисак о њеном ванинституционалном дјеловању, а не да се слију средства у буџет Црне Горе.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске је коментаришући оцијену премијера Црне Горе Душко Марковић да је „Митрополија порески обвезник који не испуњава обавезе“, казао за Спутњик да Пореска управа Црне Горе никада није донијела ни једно решење којим би задужила било свештеника појединачно, било Митрополију или неку епархију на име неких пореских обавеза, тако да то њихова процјена која служи само у сврхе приказивања Цркве као неке паралелне, незаконите организације која не поштује прописе у Црној Гори.

Каже да је, у овом случају, ствар правно сасвим јасна.

„Пореска обавеза настаје оног момента када је утврђена правоснажним решењем од стране надлежног органа, у овом случају Пореске управе. Таквих решења нема. Ми смо у правном смислу у том погледу врло релаксирани, заинтересовани смо да се тај проблем ријеши, али искључиву кривицу за то сносе надлежни органи“, категоричан је координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, преноси Спутњик

Према његовим ријечима, свештенство Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у сваком појединачном случају има признат статус свештеника у Црној Гори, који се обезбеђује решењем Фонда за пензијско, здравствено и инвалидско осигурање.

„С друге стране, проблем овдје постоји у законодавству Црне Горе јер је свештеничка служба препозната као самостална дјелатност, што је ван памети, јер свештеник не обавља службу сам у своје име, него у склопу цркве и одлуком надлежног епископа. Када је 2011. Пореска управа примила ту надлежност од Фонда пензијског осигурања, уопште нису предвидјели могућност да постоје свештеници, вјерски службеници у Црној Гори, и они никада нама нису доставили било какво решење којим би се утврдила пореска обавеза на основу доприноса за пензијско, здравствено и инвалидско осигурање свештених лица. Са друге стране, све уплате које су вршене за старе свештенике вршене су на њихове матичне, личне бројеве, а они су и даље задуживали Митрополију”,објашњава протојереј Џомић.

Исти је случај, наглашава наш саговорник, и са другим, традиционалним вјерским заједницама које су у истом проблему.

“Дакле, није у питању само Митрополија него су и остале велике и традиционалне вјерске заједнице у питању, али очевидно онима који то изјављују није циљ да помињу њих, него само да таргетирају Митрополију и епархије Српске православне цркве, како би охрабрили тезу да је неопходан Закон о слободи вјероисповести, при чему ово питање нема никакве везе са тим законом”, закључује протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

Извор: Вијести и Спутњик

 

Pin It on Pinterest

Share This