Izaberite stranicu

Света литургија служена је јутрос на Недељу о Страшном суду у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа. Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја ставрофора Милете Кљајевића и Драгана Станишића уз молитвено учешће проте Милуна Фемића.

За певницом су одговарали појци овога храма, предвођени Луком Павићевићем.

Након освећења Дарова предложења, поучном беседом сабранима обратио се, началствујући старешина, прота Јован Радовић.

,, Данас смо читали Свето јеванђеље које говори о Страшноме суду. То је јединствени случај, читала се Матејева 25. глава Јеванђеља и то је једини случај у цијелом Новом завјету када се нама предлаже и објашњава, какав ће бити на крају свијета и времена, Страшни суд над цијелим родом људским.

То Јеванђеље се чита само данас у току цијеле богослужбене године и не само код нас, него и у грчким, руским и у грузијским и свим другим православним Црквама – чита се ово исто Јеванђеље, истога дана данашњега. И увијек се чита седам дана пред почетак Васкршњега поста. А зашто је то тако ? Зашто читамо баш то Јеванђеље седам дана пред почетак Васкршњег поста и зашто смо прошле недеље читали Јеванђеље о блудноме сину, а оне тамо недеље о митару и фарисеју?

Света мајка Црква жели да нас припреми за пост који нам долази (као и људи који се спремају за неко путовање далеко, они много раније почну да се припремају – како би удобно и сигурно стигли на циљ свога путовања).

Исто тако и ми ћемо ускоро за седам дана кренути у путовање ка Васкрсу које траје седам седмица – великопосно путовање – тако да нас мајка Црква четири недеље прије тога, хоће да нас припрема, она говори шта је духовни пост и шта треба да буде темељ нашега пошћења.

Прије три недеље смо чули причу о митару и фарисеју. Ту је Црква жељела да нам поручи да је немогуће кренути у духовни живот или било шта духовно успијети, ако немамо смирења. Сјетимо се онога цариника који је сво вријеме се био у своје прси и говорио ,,Боже милостив буди мени грешноме“ . Најсавршенија и најљепша молитва до дана данашњега у нашој Цркви је остала и опстала.

Те прве недеље примпремне Црква нам је казала и поручила : са гордошћу не можемо ништа у Цркви, не можемо да боравимо у Цркви, ако смо горди. Тек када се смиримо, онда постајемо хришћани.

Прошле недеље Црква нас је припремала причом о блудноме сину – односно говорила нам о покајању. Сјећамо се тамо онога сина који је све своје протраћио, потрошио са блудницама, блудно живећи и враћа се у дом очев.

Црква нам је прошле недеље поручивала, да изван Цркве нема спасења; тако и ми људи хришћани и они који се удаље од Цркве гријехом својим, када схвате колико су грешни, када дођу себи, они се враћају у дом Очев, а то је Црква Божија.

Почетак покајања јесте увиђање својих гријеха – као и онај син који увиђа своје гријехе – и долазак код Оца и духовника код кога се ми исповиједамо и онда на крају када се покајемо, онда се коље теле угојено, као што чусмо у прошлој недељи, а то теле угојено управо симболише Свету тајну причешћа.

И долазимо до данашње недеље припреме, када чусмо причу о Страшном суду Божијем. Шта ће бити и за кога ће бити страшан овај Суд? Свето писмо каже, да Суд без милости – биће за онога који нема милости. И ми видимо у данашњој причи да ће Господ подијелити све народе (сви народи овога свијета који су живели од Адама и Еве, до краја света и времена) и да ће изаћи на тај Суд.

Учење наше Цркве је да ће мртви из својих гробова васкрснути, поново се сјединити са својим тијелима васкрслима, продуховљенима и изаћи на тај Страшни суд Божији а живи ће се у трен ока преобразити и изаћи на тај Суд Божији.

Као што рекох, сви народи свијета ће изаћи и видјеће знамење, знак Спаситеља и Христа Господа на небу – Часни крст. И каже се тамо, проплакаће сви народи земаљски.

У чему је страхота тога Суда?

Па Господ нам каже, када ученицима с десне стране овцама или јагањцима каже – Када бијах гладан нахранисте ме, када бијах жедан напојисте ме, када бијах у тамници посетисте ме. А ученици питају – Па Господе, када је то било – Господ им каже, Када учинисте једноме од најмањих мојих, мени учинисте; односно када учинисте својима ближњима (ближњи су сви људи које ми сретамо у свом животу, не случајно на своме путу).

Тако да видимо, да ће Страшни суд бити страшан за оне који нису имали милости и сажаљења и милосрђа према другим људима око себе, за такве ће он бити Страшан.

Бог нас неће питати – јесмо ли блудничили, јесмо ли крали, отимали, били – него ће нас питати, јесмо ли вољели браћу и сестре своје и јесмо ли вољели и самим тим и Бога свога.

Следећа недеља припреме јесте недеља о опраштању гријеха бллижњима. Господ тамо каже, Ако ви опростите и ја ћу вама опростити, ако ви не опростите, ни ја вама нећу опростити ваше гријехе.

Тако да Света мајка Црква у овим припремним недељама поручује и поучује овако – да је немогуће да кренемо да постимо без духовнога поста. Пост у храни је врло битан, односно, не у храни – него пост у гладовању.

Браћо и сестре, нема поста без пошћења. Постити значи гладовати. Међутим, да би тај пост био осмишљен на прави, истински, начин – потребан нам је и духовни пост. И ево Црква предлаже какав он треба да буде – прије свега смирен, после тога покајнички… Данашња недеља каже да мора бити милостив, милосрдан. Свети Фотије цариградски каже:  Ако неко пости и Богу се моли, а не даје милостињу другима, узалудан му је тај пост.

Тако, да и у току поста треба да се понашамо милостиво и милосрдно. Чак је Ава Доротеј говорио да израчунамо финансијски колико ћемо кад постимо рецимо на води, да потрошимо за седам дана (да је мрсан период) и онда да тај новац који смо потрошили за мрсни период да дамо неком сиромаху, да он поједе у име наше, да би тај пост имао и милостињу као нераздвојни моменат свој.

Тако да рекосмо – смирење, покајање, милосрђе и опраштање ближњима својима. То су четири темеља које нам Црква указује да би пост био истински, да бисмо стигли до Васкрса и да не бисмо потонули у својој лађи, због гордости, непокајања, због немања милосрђа и неопраштања другима – Црква нам управо ово предлаже и подсјећа да осмислимо много, много, раније, да бисмо на истински начин постили и спремили се за Васкрсење Христа Бога и Спаса нашега.”

Након прочитаних благодарствених молитава Господу, одржан је час веронауке код протинице Надице Радовић у Светогеоргијевском дому, за полазнике Школе веронауке Свети Ђорђе.

Несто касније, одржан је и час код протинице Душке Станишић и вероучитељице Снежане Поповић.

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This