Izaberite stranicu

На данашњи дан, 17. фебруара 1877. године рођен је француски политичар Андре Мажино, министар рата, по којем је названа утврђена линија на истоку Француске, грађена од 1927. године до 1936. године.

Велики систем утврђења није спријечио у Другом свјетском рату армију нацистичке Њемачке да 1940. године изведе инвазију на Француску из правца Белгије, заобишавши “Мажино линију”. Мажино линија је била линија бетонских утврђења, тенковских, митраљеских препрека и осталих видова одбране, систем утврђења дугачак око 500 километара који је Француска конструисала дуж својих граница са Њемачком и Италијом пред Други свјетски рат. Добила је име по француском министру рата, Андреу Мажину, и сматрана је ремек дјелом грађевинарства и фортификације. Постоје документарни филмови о бункерима и грађевинама сличној Мажино линији које прате дебате о томе да ли је ова линија одиграла своју провобитно замишљену улогу у рату. Наиме, говорило се о томе да је она имала ману што јој је бок откривен, односно лијево крило тј. белгијска граница, што су Њемци искористили да заобиђу ову линију, управо преко Белгије. После евидентне неефикасности Мажино линије спекулисало се да су овакве грађевине изгубиле смисао у новијим стратегијама ратовања. Мажино линија је настала на бази искуства и успјеха француске статичне одбране из Првог свјетског рата, па су се опет ослонили на дефанзивну стратегију одбране. Линија је грађена у фазама од 1930. године, а главни радови су завршени до 1935. године. Било је изградње и током 1939. године и 1940. године а коштала је јако много, најмање три милијаде франака само за првобитне радове, а неки извори тврде да је овај пројекат коштао Французе око 100 милијарди франака.

Одбрана се састојала од повезаних комплекса бункера за хиљаде људи, било је преко 100 главних утврђења на сваких 15 километара и преко 100 километара тунела. Имала је око 20 опсерваторија, око 80 склоништа и око 5 000 бункера. Утврђења се нијесу простирала дуж границе са Белгијом док су двије земље поштовале потписани савез 1920. године. Када је Белгија поништила споразум 1936. године и прогласила неутралност, Мажино линија је брзо проширена дуж француско-белгијеске границе, али није била подједнако квалитетна као остатак линије. Војска Хитлерове Њемачке је јуна 1940. године пробила Француску, преко Холандије и Белгије. Немачке снаге су, једноставно, обишле Мажино линију, одсјекле је од остатка Француске која је потом капитулирала. Њемачке трупе су пробиле Мажино линију код Седана. Израз „Мажино линија” се користи као метафора за нешто у што се неко са поузадањем ослања иако је неефикасно и често се користи у контексту заблуде француских генерала. Као што је у почетку замишљено, Мажино линија је била дио ширег плана одбране, у којем би се нападачима супротставила француска армија, али је план у општем пропао, што је довело до неефикасности линије. На неки начин, ова линија је учинила управо оно за шта је била сачињена – запечатила је дио Француске и приморала агресора да је обиђе. Сем тога остаје упамћена као дио француске историје, значајна фортификација и истакнуто дјело грађевинарства.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This