Izaberite stranicu

На данашњи дан, 14. фебруара 1779. године енглески мореполовац и истраживач Џејмс Кук убијен је на Хавајима у изненадном окршају с острвљанима. Његова путовања и открића значајно су допринијела ширењу британског колонијалног царства. Џејмс Кук је био дјечак са села, рођен у Јоркширу, у Енглеској. Иако је његово дјетињство недовољно разјашњено, очито је извјесно образовање добио у сеоској школи Ајтон која још и данас стоји тамо. Студирао је математику а онда се пријавио у морнарицу. Иако је опробао нешто активне морнаричке службе, постао је познат по својим мапама и картама Њуфаундленда, Нове Шкотске и Лабрадора. Британска морнарица и научни кругови хитно су тражили услуге неког поморског стручњака који би водио једну експедицију на Пацифик. Џејмс Кук био је изабран за ову изазовну улогу. Упутства која је Кук добио за своје прво путовање била су ради „откривања земаља до сад незнаних и стицања спознања о удаљеним крајевима који, иако откривени раније, још увек нијесу довољно истражени“. Његови налози даље су наводили да „разлог постоји да се умисли како се какав континент или земља велике обимности, може изнаћи на југу“ и да он треба да „стреми ка југу због откривања тог континента“. Ипак, први задатак био је да посматра пролазак Венере испред Сунца у нади да ће се прецизно одредити удаљеност између Земље и Сунца. То је требало да обави на Тахитију. Дужина првог путовања била је 43 дана краћа од три године. Током свог првог путовања он је извео своје славно искрцавање у Ботаничком заливу, само неколико миља јужно од предивне Сиднејске луке, која је тек касније откривена. Такође је завршио опловљавање Новог Зеланда и био је први Европљанин који је у мапе унио источну обалу Аустралије. Наравно, није открио замишљени велики јужни континент. У својој другој експедицији, Кук је узео двије лађе „Одлучност“ и „Авантуру“ за путовање које се показало као још једно успјешно опловљавање, овог пута Антарктика. Мјесеци смрзавајућих температура и уједајући вјетрови помогли су да се увјери да тамо не постоји никакав неухватљиви јужни континент. Његова исцрпљена посада се радовала да прекине контакт с леденим морима и врати се на Тахити. Куково друго путовање било је апсолутан успјех и ушло је у анале историје. Ово путовање учврстило га је као једног од највећих навигатора свих времена.“ Експедиција број три била је извиђање пацифичке обале Канаде и представља потрагу за наводним сјеверним пролазом који преко Арктичког океана повезује Пацифик и Атлантик. Оно се показало као последње путовање капетана Кука. Испловио је из Енглеске 1776. године, на поново опремљеној „Одлучности“ узевши такође и брод „Откриће“. 1778. године наишао је на Хавајска острва, гдје су он и његови људи гостољубиво примљени. На тим прелијепим острвима обновили су залихе, провели сјеверно љето те године у узалудном покушају да пронађу пролаз до Атлантика. Затим су се вратили на Хаваје да презиме. Историчари су неодређени у вези с тим што је изазвало промјену у Куковом понашању у овом тренутку. Постоје знаци питања у погледу његовог опхођења према Хавајцима по његовом повратку. Неки сугеришу да је сада почео сурово да их искоришћава. Други постављају питање да ли је прекршио њихове циклусе обожавања. Шта год да је права истина о тој ствари, он је овдје дочекао своју смрт 14. фебруара 1779. године. Приликом повратка у Кеалакекуа залив, истраживаче је поздравило 10 000 Хавајаца. Острвљани су славили празник свом богу Лоноу, богу земље. Изгледа да је Кук слављен као бог Лоно, и њему и његовим људима поново је показана изузетна љубазност и гостољубивост. Три недјеље касније, дигли су сидро и испловили. Али послије само 4 дана, налетјели су на јак ураган, и „Одлучност“ је изгубила један јарбол. Кук се вратио на Хаваје. На Куково изненађење, овог пута дочек је био непријатељски. Неки вјерују да су Хавајци сада разумније поразмислили о стварима и закључили да су их Кук и његови људи искористили. Други сугеришу да се Куков повратак није слагао с тим да је он „бог“. Шта год да је био разлог, Кукови збуњени људи су, на несрећу, реаговали насилно. То је водило до крађе једног чамца с „Открића“. Кук је покушао да поново поврати тај чамац тиме што је покушао да узме поглавицу, као таоца. Услиједила је битка, и Кук је убоден а затим претучен на смрт на плажи.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This