На данашњи дан, 7. фебруара 1992. године на састанку шефова држава и влада одржаном у холандском граду Мастрихту потписан Споразум о оснивању Европске уније, који је ступио на снагу 1. јануара 1993. године. Мастрихтски уговор је настао послије распада Совјетског Савеза , слома совјетског комунистичког система и уједињења западне и источне Њемачке. Европска унија је описана као ентитет сачињен од три стуба:
Први стуб чине три постојеће Европске заједнице – Европска заједница за угаљ и челик, Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију.
Други стуб чини систем заједничке спољне и безбједносне политике.
Трећи стуб обухвата сферу која се односи на правосуђе и унутрашњу политику.
Овим уговором наложено је успостављање монетарне уније посредством увођења јединствене валуте у три корака, најкасније до 1. јануара 1999. године. Уговором о Европској унији она из претежно привредне заједнице, прераста у политичку заједницу. Европска унија међувладина је и наднационална унија (заједница). Унија своје корјене води од Европске економске заједнице основане Римским уговором 1957. године од стране шест европских држава. Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ. Ова заједница је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (Мастрихтски споразум) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и прије потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених педесетих година двадесетог вијека. Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примјењује у свим државама чланицама, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала. Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политику у области рибарства и регионалног развоја. Европска унија је 2002. године увела заједничку валуту евро. Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сферама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. Контрола пасоша на граничним прелазима држава-чланица је укинута Шенгенским споразумом. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима. Покушаји да се уједине диспаратне нације Европе претходе националној држави. Они су се дешавали константно кроз историју континента још од пропасти Римског царства. Франачко царство Карла Великог, Свето римско царство и Државна заједница Пољске и Литваније ујединили су велика пространства. Много касније, током XIX вијека – царинске уније под Наполеоном и освајања нацистичке Немачке четрдесетих година двадесетог вијека су имала само тренутно постојање. С обзиром на изворне језичке и културне различитости у Европи, ови покушаји обично су подразумијевали војно потчињавање невољних и непослушних нација, што би потом довело до нестабилности и коначног неуспјеха.
Приредио: Миомир Ђуришић