И када императори уморе коњице
и на прсима истакну ордене што сјаје,
наш рат ће тек почети да траје!
И када и покајани разбојник цркву стане нама у славу да диже,
са крстом у небеске бескраје,
наш рат тек тада ће почети да траје!
И душманин наш када преуми кроз своје будуће нараштаје,
наш рат ће тек још увек почети да траје!
И господа када будемо наместо просте раје,
наш рат ће и након тога краја да траје.
И тај дан када дође, да јагње крај вука претраје,
и након тога наш рат још увек има да траје!
И трава када нас прекрије к’о Инке и Маје,
наш рат још увек ће тек почињати да траје!
Док рађа се живот нови и к’о небо отвара се васкршње јаје,
наш рат увек ће да траје!
И када нам исцртају нове границе, још веће,
ми и те нове мапе запалићемо к’о воштанице свеће!
Јер ми нисмо, к’о што веле, ни болесни ни луди,
ми водимо ратове да будемо људи!
