Izaberite stranicu

ЗАСТАВЕ У ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

(Из књиге, Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе, Јован Б. Маркуш, Цетиње, 2007)

 1 – ЗАСТАВЕ –  општи дио

Коријени симбола које користимо сежу у далеку прошлост. Зато је пожељно да се данашњи нараштаји упознају са кратким историјатом симбола које употребљавају. Фељтон о заставама у историји Црне Горе је приређен с циљем да се на популаран начин, у оквиру расположивог простора, саопште основни подаци о заставама уопште и детаљније о оним везаним за Црну Гору, у разним историјским епохама.Стога је и непретенциозна намјера да се, кроз ријеч и слику, обавијести, макар у основним цртама, и мотивишу на даље истраживање по ризницама наше  баштине и они, који нису детаљније упућени у вексилогију.

Застава спада у најважније и најраспрострањеније државне симболе. Она је један од симбола најдубље усађених у културни, духовни, социјални и политички амбијент сваке државе, у колективно памћење сваког народа.

Какав значај  симболи имају и данас види се по томе што се о њима најчешће говори у првим поглављима државних устава. Симболе из културног и традицијског наслеђа државе користе да би нагласиле историјски континуитет. Свједочанства о симболима су материјални и писани споменици, на основу којих можемо закључити из којег културног и духовног наслеђа потичу симболи које користимо. Што су из веће дубине историјског памћења, то су дјелотворнији. Државни симболи су знак одређене постојаности, свим вјетровима историје упркос.

Данас традиција симбола није само привилегија држава већ је добила васељенске (планетарне) димензије. Најупечатљивији примјер су Олимпијске игре, кад је сва земљина кугла у знаку грба, заставе и химне, у славу свих спортиста свијета.

Прије него што су се појавиле заставе какве данас познајемо, кориштене су мотке са разним резбареним симболима на врху. Оне су употребљаване у исте сврхе у које ми данас користимо заставе – да изразе вјерност, или да пренесу одређени сигнал. Прва свједочанства о оваквим симболима са наменом заставе потичу из старог Египта, гдје су означавали различите делове краљевства. И у старим цивилизацијама Блиског истока, Грчке и Рима коришћени су у сличне сврхе.

Прва застава

Прва застава није била ништа друго до комад тканине привезан за штап или мотку, али је то било довољно да се привуче или пошаље порука (сигнал). Боје природног поријекла чиниле су је врло упадљивом као што је случај нпр. са  црвеном тканином. Једнобојне црвене заставе и данас означавају опасност, као што је то било у праисторијском времену. И данас се претежно заставе са црвеном основом користе као војне или ратне због лакше уочљивости и на већим даљинама.

Римски вексилијум

Заставе причвршћене бочном страном за усправну мотку први пут су се јавиле у Кини и израђиване су углавном од једнобојне тканине. Заставе причвршћене за положени држач прв пут су кориштене од старих Римљана, гдје је свака војна јединица ( легија) имала своју посебну ознаку. Овај тип заставе се назива – вексилијум. Заставу коју су користили одређени дјелови једне легије правила се тако да је може носити коњаник. Заставу је чинио правоугаони комад црвене тканине на коме се налазио неки мотив или натпис. Одавде потиче и назив вексиологија, за помоћну историјску науку која се бави проучавањем застава. Вексиологија се развила сразмјерно касно и ако се заставе употребљавали антички народи, а о том се симболу говори и у Библији. Данас у свијету постоје посебни Институти за проучавање застава.

 Распети Христос је представљен као јагње Божије

У раном средњем вијеку заставе су користили црквене и световне институције. Заставе са употпуњеним мотивима почеле су да се шире користе тек у вријеме крсташких ратова На првим заставама је распети Христос представљен као јагње Божије а јагње са заставом је током дугог периода у средњем вијеку био популаран вјерски симбол. Хришћани су заставе означавали крстом, док су муслимани користили заставе с натписима. Прву византијску заставу направио је цар Константин Велики (рођен 274. у Нишу, цар 306-387). Легенда каже да се цару Константину 312. године пред битку са римским побуњеницима на небу указао крст и ријечи: „У овом знаку ћеш побиједити!“ Након тога провиђења цар је преко црвене квадратне ратне заставе поставио златни крст и под њом повео војску у битку у којој је побиједио. Тако је настао чувени Константинов стег, прва државна застава Византије.

 

Константинов стег, прва државна застава Византије

У Америци су Мексиканци увели у употребу заставе од птичијег перја, а Астеци су употребљавали заставе које су ратници могли да носе на леђима

Хералдика ( наука о грбовима) је имала велики утицај на развој застава, стварајући нове врсте и прописујући основна правила која се тичу њиховог изгледа и употребе. Свако ко је посједовао сопствени грб могао је да има и употребљава и хералдичку заставу. Ту спадају дугуљасти барјаци, правоугаоне и квадратне стандарте, стегови са симболом и троугаоне заставице – пенони. Грб на државним заставама је веома чест и по правилима хералдике требало би увијек бити у средини поља, а његов лик окренут према копљу заставе.

Данас заставе постоје у свим облицима и величинама. Могу да слободно лепршају уз чврсту усправну мотку или да висе са положеног држача. Заставе могу бити истакнуте на јарболима бродова, могу се носити причвршћене за копље, могу стајати на столу на посебним постољима или висити са носача постављених под углом од 45 степени. Копља за војне, или ратне, заставе уобичајено је да имају украсне врхове (финалије). Док су у прошлости биле коришћене различите врсте тканина, између осталих свила, памук, лан и вуна, већина застава у новије вријеме почиње да се израђује од полиестера. Мотиви на заставама праве се тако што се комади тканине различитих боја пришивају један на други, мада могу бити и штампани. У прошлости су се сложени мотиви сликали или везли на самој застави, па се такви поступци и данас понекад примјењују, посебно код црквених литијских барјака. Постоје разни симболи на заставама. Тако да нпр. застава „ОУН“ – Организације Уједињених Народа има за симбол маслинове гранчице које означавају мир и помирења а Олимпијска застава  спортиста свијета има пет прстенова разних боја представљају пет континената. Хуманитарна застава Црвеног крста има  бијелу основу заставе која означава мир, док је мотив надахнут крстом као симболом вјере. У муслиманским земљама умјесто крста користи се црвени полумјесец. Од времена ренесансе већина поморских застава има облик правоугаоника, па се тај облик уобичајио и за заставе које се вију на копну, док су војне заставе и даље по обичају квадратне. Неке од заставица које се вију на једрилицама и јахтама имају троугаони облик или су расцијепљене на слободном крају, док хералдичке заставе имају праве углове. Данас се користе разним поводима, од државних до спортских.

ЗАСТАВЕ У ВРИЈЕМЕ СТАРЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Државна застава је званична застава одређене државе, која је као таква прописана уставом, обично у првим члановима. Могу постојати двије варијанте застава предвиђених уставом – државна (коју користе званични органи) и народна (дозвољено коришћење и од недржавних органа).

Државне заставе се од народних обично разликују тиме што на себи имају државни грб. Код држава са монахистичким уређењем државни грб (негдје и династички грб) налази се на дворској застави јер је двор званична институција, а владар (суверен) има своју заставу на којој су обично његови иницијали или други лични симболи. Најчешћи је случај да су државна и народна (коју неки аутори називају и национална) истовјетне. Државна застава Црне Горе је, у односу на грб, дефинисана врло касно.

Како су државне заставе најочигледнији симболи одређене државе, истицање застава, како домаћих тако и страних, строго се регулише законима. Све државе свијета данас имају државну заставу. Државна застава Црне Горе је, у односу на грб, дефинисана врло касно.

ЗАСТАВА У ВРИЈЕМЕ ЦРНОЈЕВИЋА

У историјским изворима нема непосредних доказа како је изгледала застава Црнојевића, изузимајући предање да су Митрополити чували заставу Господара Зете и Црне Горе Ивана Црнојевића. Поштујући предање и данас се у свечаним приликама истиче реплика такве заставе на Цетињском манастиру гдје је сједиште Митрополије црногорско-приморске. Застава је црвене боје са двоглавим бијелим орлом Црнојевића који је постављен на средини. Као посредна индиција о бојама основе заставе и апликације двоглавог орла могла би послужити аналогија са неспорним бојама на грбу Црнојевића. У прегледу грбова млетачког племства, у хроници из 16. или 17. вијека, дат је и цртеж породичног грба Црнојевића, који се углавном поклапа са изгледом грба познатог са аутентичних цетињских споменика с краја 15. вијека. Оно што је посебно значајно, назачене су и боје – бијели двоглави орао на црвеном пољу. Ако је познато да су црвено и бијело боје предцрнојевићке (зетске) и постцрнојевићке (црногорске) хералдике ( наука о грбовима),  која је имала велики утицај на развој застава, онда је сасвим реално да предање буде вјеродостојно. У прилог овоме иде и чињеница да свако ко је посједовао сопствени грб могао је да има и употребљава и хералдичку заставу са распоредом боја које су истовјетне са бојама  на грбу.

Застава Црнојевића на Цетињском манастиру

Двоглави бијели орао на црвеној подлози

ЗАСТАВЕ У ВРИЈЕМЕ МИТРОПОЛИТА

Положај Црне Горе у оквиру Османске (Турске) империје није омогућавао постојање државних застава. Почетак државотворног процеса у Црној Гори се поклапа са великом историјском прекретницом на крају 17. и почетку 18. вијека, кад црногорска оружана борба са Турцима прераста у ослободилачки покрет и поприма јасну вјерску димензију: „За крст часни и слободу златну“. Постоје индиције да је већ на почетку Морејског рата (1684-99) формиран основни и дуго времена једини симбол на црногорским заставама – крст. У писму из 1687. године, митрополит Висарион позива генералног провидура у Задру да упути војску у Албанију, „а ми ћемо са двије хиљаде, нашијех Црногораца доћи на вашу службу и с барјаком од вјере свете, то јест с часнијем крстом бити ћемо пред њима“. У јуначким народним пјесмама термин „крсташ“ је обавезан епитет уз свако помињање барјака. По народном предању, главна црногорска ратна застава – алај барјак, била је у рукама браће Југовића, и да се од њихове погибије на Косовом пољу (1389) чува у Црној Гори. Племенска и браственичка традиција у Црној Гори везује прве заставе и барјактаре за личност и доба митрополита Данила Петровића Његоша. Све до 1768. године не постоји детаљнијег описа црногорских застава. Осим крста, који се досљедна јавља као неизоставни елемент код сваког помињања застава, и повремених података о врстама застава (заједничке, локалне), све остало (облик, величина, боје) је непознаница. У борби црногорске војске са Турцима 1768. у Острошком кланцу заробљена је застава Шћепана Малог. По свједочењу очевидаца, дубровачких трговаца, који су се затекли у турском логору, застава је била бијела са црвеним рубним оквиром, а на врху копља је имала златни крст.

Сљедећи опис црногорске заставе имамо тек 1838. године када је тршћански биолог Бартоломео Бјазолето, као прималац саксонског краља Фридриха августа II, посјетио Петра II Петровића Његоша на Цетињу. У запаженој студији Бјазолето наводи да се на средини заставе, која се налазила на Taбљи извише Цетињског манастира, налази мали црвени крст.

Црногорска застава на Биљарди, средина 19. вијека

Црвени крст на бијелој подлози

Истовјетни опис барјака дао је двадесетак година касније руски дипломата Константин Петкович који пише: „био је бијели са црвеним крстом“. Потврду Бјазолетовог и Петковичевог описа налазимо на једној старој гравири Манастира и Биљарде, насталој, вјероватно, почетком педесетих година 19. вијека. На кули Биљарде, вије се застава са свијетлим (бијелим) пољем и тамним (црвеним) крстом по његовој средини. Из наведеног може се закључити да је у времену митрополита Петровића Његоша постојала једна застава која је коришћена као државна и главнокомандујућа војна (алај-барјак). ’

 Племенска (кнежевска) застава из времена митрополита Петровић Његош (реконструкција, Александар Ивановић), бијели крст на црвеној подлози

Црногорци су четовали под својим племенским барјацима, користећи често заробљене и преправљене турске заставе. Требало је само са њих поскидати бијеле турске симболе, скројити од њих крст и вратити га на заставу. Тако се, посредно, може извући закључак да је црногорска локална војна застава имала бијели крст на црвеном пољу. Значи, од државне се разликовала по обрнутом односу боја, затим по материјалу, а можда и димензијама.

Поред крсташ барјака који је коришћен у једној варијанти (црвени крст на бијелој подлози ) као симбол владарске власти а у другој (бијели крст на црвеној подлози) као војни или ратни, постоје материјални докази у ризници Цетињског манастира да су за црквене потребе коришћени лијепо везени литијски барјаци.

ЗАСТАВЕ ИЗ ВРЕМЕНА КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

ДРЖАВНА ЗАСТАВА ИЗ ВРЕМЕНА КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

За разлику од практично већ формираног грба до средине 19. вијека, црногорска застава добија пун развој и обликовања у доба Књажевине Црне Горе. Књаз Данило I је наслиједио дјелимично оформљен барјак, тако да се исти барјак употребљава као државни, војни (алај-барјак) и династички тј. суверенов барјак. Даниловим државним реформама и новом организацијом црногорске војске установљавају се и нове заставе. Оне су се састојале од три хоризонтално обојена поља у средини са крстом. Уочи Граховачке битке (1858) по налогу књаза Данила I израђен је нови војни главнокомандујући барјак. Поље је црвено а на средини је двоглави бијели орао са иницијалима „ДI“ и златним лавом испод орла.

Прву вијест о тробојним заставама у Црној Гори донијеле су „Српске новине“ из Београда, у броју од 29. априла 1858. године. У чланку се наводи да се у Котору израђују словенске тробојке које је наручио Књаз Црногорски. Двије иностране монографије о Црној Гори описују црногорску народну заставу као комбинацију хоризонтално постављених боја (црвене, плаве и бијеле) али дају другачији распоред боја.

„Тробојка“ или „триколора“, појавила се у вријеме француске револуције 1789, и постала је позната као симбол слободе широм свијета. Тробојка је била надахнуће за многе друге земље, које ове боје тумаче као симбол слободе. У разним распоредима и комбинацијама тробојку су прихватиле: Италија, Холандија, Белгија, Русија,… итд. Данас у свијету има највише заставакоје су комбинација три боје, чији је узор управо тробојка.

  • Тробојка“ или „триколора“ из времена француске револуције 1789. г.

Књаз Данило је први пут истакао тробојку јула мјесеца 1860. године. Како је забиљежио „Српски дневник“ из Новог Сада у бр. 55 од 14.7.1860. приликом боравка књаза Данила и књегиње Даринке у Прчању на кући се вила „тробојна бијело-плаветно-црвена застава“. Највјероватније да је књаз Данило установио тробојку као државну заставу по угледу на француску тробојку, која је постала симбол слободе, и на тробојке које су користиле друге словенске земље.

Француз Франсоа Ленорман је 1865. године боравио у Црној Гори, а своје записе о том путовању објавио је у Паризу 1866. године у књизи „Турци и Црногорци“. Ови записи су преведени и на српски језик. Он је записао сљедеће: „Свако племе има своју засебну заставу, а заједничка црногорска застава има исте боје као и француска, само што боје иду хоризонтално. Црногорци веле да ове три боје представљају три врлине: плаво вјеру, бијело наду и црвено милосрђе. Државни грб Црне Горе је двоглави орао византијских императора“ (Три Француза о Црној Гори, Цетиње, 1949, стр. 150-151). Ленорманово свједочанство о црногорској застави је истовјетно и код свештеника Виљема Дентона, који је путовао по Црној Гори 1865. године. То је објавио у књизи „Црна Гора, њен народ и његова историја“ која је штампана у Лондону 1877, а код нас преведена 1966. године (Подгорица, стр. 70).

Послије Берлинског конгреса (1878) усталио се црвено-плаво-бијели редосљед боја на црногорској тробојци. Осамдесетих година 19. вијека почела је масовна употреба тробојке као народне заставе. Од тада, тробојне заставе постају обавезни саставни дио декора код свих државних, династичких и народних светковина. Више чланака из ових годишта „Гласа Црногорца“ обавјештавају о свечаном изгледу црногорске престонице искићеним „народним“ (тробојке) и „војничким“ (крсташ) заставама. Тробојке су биле истакнуте стално на зградама државних надлештава и обласних управа. Тробојке су имале и своју недржавну намјену да би се употпунио свечарски декор. У окружници бригадирима из 1899. године, Министарство војно строго је забрањивало да се „у сватовима носе војнички крсташ барјаци, већ само тробојнице црвено-плао-бијеле“ (ДА ЦГ, МВ, 1899, бр. 92 од 16.8.1899)

У најпознатијем дјелу које је пратило родослове европских династија и властеле Алманах Гота (Almanach de Gotha) који је излазио од 1763. до 1943. године, у алманаху за 1901. годину званично су за Црну Гору наведене као националне боје: „црвено, плаво, бијела“ што се односи на државну заставу, по истој методологији како је то назначено и за заставе других држава. Ово указује на то да је као таква била међународно прихваћена, иако неким законским актом Књажевине Црне Горе није била санкционисана.

Алманах Гота за 1901. годину – факсимил корице

 

Алманах Гота за 1901. годину факсимил странице (939) на којој су дати подаци о Књажевини Црној Гори, међу којима су и боје државне заставе: црвена, плава и бијела

 

 Државна застава Књажевине Црне Горе према Готском Алманаху из 1901. године

Првим Уставом за Књажевину Црну Гору санкционисана је црногорска државна (народна) застава. У члану 39. стоји: „Народне су боје: црвена плаветна и бијела“. Ова уставна одредба може се сматрати првим законским утемељењем црногорске државне (народне) заставе. Претходним члном (38) прописан је државни грб Књажевине Црне Горе, што значи да грб и застава представљају посебне цјелине. Логично је да Уставом као најзначајнијим државним актом, буде озваничена државна а не нека друга застава као што је озваничен државни а не неки други грб. У ово се није тешко увјерити када се погледају бројне фотографије из тог времена укључујући и заставу којом је био прекривен ковчег краља Црне Горе. Годину дана послије доношења Устава, обнародоване су и санкције за непрописну употребу заставе. У члану 328. Кривичног законика за Књажевину Црну Гору (Цетиње, 1906) предвиђена је казна „до двадесет дана затвора или у новцу до стотину круна“ за оног „који би црногорску заставу без допуштења на свом стану, радњи или иначе држао осим приликом општенародни светковина, парада, свечаности и свадби“.

ДВОРСКА ЗАСТАВА ИЗ ВРЕМЕНА КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Поред државне (народне) заставе и Двор је као институција државе имао своју заставу, попут свих дворова у свијету. Двор није сачињавала једна већ више личности које нијесу све биле из владалачке куће Петровић Његош. Дворска застава била је тробојка на којој је аплициран државни грб Књажевине Црне Горе. По правилу дворска застава се постављала на објектима који су припадали Двору. Да се ово правило поштовало говори и један путопис Словенке др Терезине Јенков у којем пише сљедеће: „Идући к манастиру, уздиже се велики Књажевски дворац, пред којим се вије застава са двоглавим орлом: на средини лав на зеленом пољу, унаоколо српске боје: црвена, плава и бијела“. Овај путопис је објављен 1897. године у часопису „Луча“, који је излазио на Цетињу (свеска 7. и 8. за јул и август, стр. 292)

ЗАСТАВА СУВЕРЕНА – СТАНДАРТА ИЗ ВРЕМЕНА КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Као монарх (суверен) књаз Црне Горе је имао своју заставу која се у вексилолошкој терминологији назива стандарта. По правилу стандарта прати суверена и истиче се на објектима у којима борави. Књажевска застава била је тробојка на којој је аплициран књажевски грб са иницијалима.

ТРОБОЈКА 

„Тробојка“ или „триколора“, појавила се у вријеме француске револуције 1789, и постала је позната као симбол слободе широм свијета. Тробојка је била надахнуће за многе друге земље, које ове боје тумаче као симбол слободе, једнакости, братства. У разним распоредима и комбинацијама тробојку су прихватиле: Италија, Холандија, Белгија, Русија, Црна Гора, Србија, … итд. Данас у свијету има највише застава које су комбинација три боје, чији је узор управо француска тробојка.

 

ЗАСТАВЕ  ИЗ ВРЕМЕНА КРАЉЕВИНЕ  ЦРНЕ ГОРЕ

 ДРЖАВНА ЗАСТАВА ИЗ ВРЕМЕНА КРАЉЕВИНЕ  ЦРНЕ ГОРЕ

Проглашење Црне Горе у Краљевину 1910. године није произвело никакву измјену у изгледу државне (народне) заставе, из једноставног разлога, јер на њој, по Уставу из 1905. који је био на снази, није било никаквих апликација. Државна застава у Краљевини је била потпуно истовјетна као и у Књажевини, како у погледу боја тако и по њиховом распореду: црвена, плаветна и бијела.

Државна (народна) застава по Уставу из 1905.

 

Дом краљевске Владе и Народне скупштине (Владин дом) на Цетињу са државним (народним) заставама приликом проглашења Црне Горе за Краљевину 1910. године

ДВОРСКА ЗАСТАВА ИЗ ВРЕМЕНА КРАЉЕВИНЕ  ЦРНЕ ГОРЕ

Промјена статуса државе произвела је и промјену статуса двора, умјесто књажевског постао је краљевски. Ово је проузроковало измјене на дворској застави јер је умјесто књажевске аплицирана краљевска круна на застави. Ако је промјењен статус државе то не значи да је дворска застава постала државна како поједини аутори то погрешно тумаче. Она се разликује од државне јер је на државној тробојци  аплициран државни грб Краљевине Црне Горе.

 

Дворска застава из времена Краљевине Црне Горе која се налази у Војном музеју у Београду. Откупљена је 1961. године са податком да се вијорила на двору краља Николе

 

ЗАСТАВА СУВЕРЕНА – СТАНДАРТА ИЗ ВРЕМЕНА КРАЉЕВИНЕ  ЦРНЕ ГОРЕ

На застави суверена (стандарти) такође је дошло до промјене, посебно на заставама које су истицане на објектима у иностранству у којима је краљ боравио послије егзила 1916. године. Умјесто краљевог грба на застави је аплицирана само краљевска круна са иницијалима суверена, што је представљало модерније и једноставније приказивање сувереновог ранга и достојанства. На неким умјетничким сликама из ратног времена може се видјети и стандарта само са иницијалима краља, што је донекле разумљиво за такве околности а можда се ради и о непрецизности умјетника.

Краљевска застава (стандарта) (из збирке Народног музеја Црне Горе, Цетиње)

Краљевска застава (стандарта) на којој је умјесто краљевог грба на застави је аплицирана само краљевска круна са иницијалима суверена

На крају кратког приказа застава које су везане за државу, двор и суверена, требало би истаћи да је веома касно дошло до законског санкционисања државне заставе, а са дворском и заставом суверена то никада није урађено. Ово пружа могућности за различита тумачења. Иако је јасно да је државна застава санкционисана најрелевантнијем државним актом – Уставом, као тробојка без апликација, чак и ту долази до злоупотреба. Када су у питању боје заставе имамо и таквих тумачења као: „да се то не односи на боју заставе већ црногорске народне ношње“, иако до данас није забиљежен случај да је Устав неке државе прописао боје народног одијела.

За оне којима је једини циљ да докажу да званична застава у књажевини и краљевини Црној Гори није била тробојка није довољно ни то што у најпознатијем дјелу које је доносило административне и статистичке податке о разним државама, и које је пратило родослове европских династија и властеле, Алманах Гота (Almanach de Gotha) врло прецизно пише да су боје: црвена, плава , бијела( Couleura nationals: Rouge, Bleu, Blanc).

Анализирајући бројне фотографије из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе није тешко закључити да нијесу поштована правила о истицању застава чак ни од стране државних институција, што је још један од разлога за различита тумачења вексилоколошких правила. Уочљива је склоност истицања војних (ратних) застава на мјестима и приликама које нијесу прикладне за такву врсту симбола из чега истраживачи могу извући погрешне закључке о намјени заставе. Може се закључити да је правна регулатива скоро симболична за ову област, а поштовање протокола истицања застава да је било скоро без правила.

Приликом отварања краљевог гроба у Сан Рему 1989. год. Краљев и краљичин ковчег су били прекривени државном заставом

 

ВОЈНЕ (РАТНЕ) ЗАСТАВЕ У КЊАЖЕВИНИ И КРАЉЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ

За разлику од државних-цивилних застава (државне, дворске и суверена) које су за основу имале тробојку, војне или ратне заставе су имале за основу црвену подлогу.

Основна војничка застава је четна или стотинашка: на црвеном пољу је бијели крст са бијелим обрубом (оквиром). Бијели крст је негдје без а негдје са иницијалима владара. Стотинашка застава, касније названа четном, или „крсташ барјак“ у Књажевини и у Краљевини Црној Гори остаће непромијењеног облика.

Четна застава-крсташ барјак

 Црногорци са четном заставом-крсташ барјаком

 

Други тип је главна застава црногорске војске у народу позната као алај-барјак. У доба књаза Данила (1851-1860) војска се организује на десетинском систему: десетине, стотине и Гарда од хиљаду гардиста. За највећу војну формацију – Гарду, установљена је посебна гардијска застава. Као главнокомандујући књаз Данило је имао своју војну заставу коју су називали алај-барјаком.

Батаљонска застава- алај барјак

Црногорска војска са батаљонском  заставом-алај барјаком

 

Црногорска војска уредбом из 1871. године образује нове формације – батаљоне и бригаде у чији састав улазе племена, док су села образовала чете, из којих су се формирали батаљони. Стотинашка и гардијска застава су укинуте а установљене четна, бригадна и батаљонска застава. Четна застава није претрпјела битнију измјену у односу на стотинашку, изузимајући то што је на некима употребљаван иницијал књаза Николе на крсту „НI“. Иако је бригада војна формација која у свом саставу има више батаљона (састављених од чета), бригадне заставе се нијесу разликовале од батаљонских осим у квалитету коришћене тканине.

Као главнокомандујући књаз а потом краљ Никола I је имао своју војну заставу, алај-барјак, која се није битно разликовала од бригадних, вјероватно из тог разлога јер су старјешине бригада командовале војском у његово име.

Војне заставе, крсташ и алај-барјак употребљавали су се и ненамјенски приликом државних светковина а нарочито „приликом породичних, сватовских и погребних ритуала“, тако да је војним наредбама забрањивана свака употреба ових застава.

ТРГОВАЧКО-ПОМОРСКЕ ЗАСТАВЕ

 У КЊАЖЕВИНИ И КРАЉЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ

Враћањем дијела Приморја од Бара до Улциња у састав Црне Горе на Берлинском конгресу, формира се 1879. управа поморства која је успоставила поморско-трговачку заставу.

У обавјештењу европским државама о првој верзији заставе наводи се да застава има три хоризонтална поља, црвено, бијело  црвено са бијелим крстом постављеним уз овењачу, по читавој висини горњег поља.

– Прва верзија трговачко-поморске заставе, успостављена почетком 1880. године (реконструкција капетан Динко Франетовић)

 

Убрзо је, због сличности комбинације боја са већ постојећом аустријском поморском заставом, замијењеном црногорском тробојком на којој је постављен бијели крст.

Друга верзија трговачко-поморске заставе, установљена крајем 1880. године (реконструкција капетан Динко Франетовић)

Једини бродови на које је могла рачунати Црна Гора као своју поморско-трговачку флоту су били застарјели улцињски једрењаци. Власници и посада брода су били мухамеданске вјеросповијести и изражавали су незадовољство због крста који се налазио на застави. Желећи да се очува било каква трговачка флота надлежно министарство је нашло рјешење да се на постојећој тробојци умјесто крста стави стилизована круна са иницијалима књаза Николе.

Трећа верзија трговачко-поморске заставе, установљена почетком 1881. године (реконструкција капетан Динко Франетовић)

Принц Димитрије Романов у својој књизи „The orderes, medals and history  Montenegro“, која је издата у Копенхагену 1988. године дао је приказ црногорске поморске заставе, чији изглед нијесмо имали прилике да видимо код других аутора као ни вријеме у којем је коришћена.

Црногорска поморска застава, према реконструкцији принца Димитрија Романова

 

Барк „Обилић“ са другом верзијом црногорске трговачко-поморске заставе на средњем јарболу, као почасном

Једрењак „Славианка“ са другом верзијом црногорске трговачко-поморске заставе

 

ДАНАШЊА ДРЖАВНА ЗАСТАВА ЦРНЕ ГОРЕ

Послије раздруживања Државне заједнице Србија и Црна Гора 2006. године на Републику Србију и Републику Црну Гору застава је остала иста као она која је, без присуства опозиције, усвојена  посебним законом о државним симболима 12. јула 2004. године. Умјесто државне тробојке из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе усвојена је форма ратне (војне) заставе из тог времена само што су бијели двоглави орао и бијела бордура су постали златни( жути), вјероватно да не би апликација двоглавог орла имала сличности са бијелим двоглавим орлом на застави Србије. Међутим, актуелна државна застава са златним (жутим) двоглавим орлом  на црвеној подлози није оригинална , јер визуелно подсјећа на копију заставе Византије из 15. вијека  за времена Константина Палеолога и на актуелну заставу Сувоземне војске Руске Федерације.

Државна застава Републике Црне Горе

Византијска застава из 15.вијека за времена Константина Палеолога

Застава Сувоземне војске Руске Федерације

На крају кратког приказа историјата државних застава Црне Горе није тешко уочити да је за вријеме трајања Црне Горе као међународно признате државе (Књажевине и Краљевине) њена застава била тробојка. Тробојка је била застава Црне Горе и послије Другог свјетског рата, као једне од шест федералних република у Југославији са идеолошким симболом- црвеном петокраком звијездом. Послије 1993. године државној застави Републике  Црне Горе се враћа првобитни изглед из књажевине и краљевине Црне Горе да би се 2004. године потпуно одступило од симбола по коме је била препознатљива. Период од 1946. године до данас, изузимајући кратки период, представља превласт идеологије и политике  над вексилолошком традицијом, што је за посљедицу имало деградацију државне заставе као симбола Црне Горе.

Интересантно је примијетити, да од усвајања државних симбола 2004. године до данас, актуелна власт никада није саопштила ко су аутори заставе, грба и химне

                                                                                                            Јован Б. Маркуш

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This