Izaberite stranicu

На данашњи дан, 29. јануара 1843. године рођен је Јован Павловић. У родним Сремским Карловцима, завршио је гимназију, студирао на Правном факултету Велике школе у Београду, потом економске науке у Женеви, које је наставио и окончао у Минхену. Прије доласка у Црну Гору, у Панчеву и Земуну уређивао је неколико листова. Након доласка на Цетиње 1878. године био је уредник листова „Глас Црногорца” и „Црногорка”, директор Цетињске гимназије и министар просвјете. Обновио је рад Цетињске читаонице обогативши је савременом литературом, новинама и часописима. Исте године отворио је књижару и антикварницу, а на његову иницијативу почела је и градња Зетског дома. Бавио се позоришном критиком и радио на законским прописима из области просвјете и културе. Умро је на Цетињу 1892. године. Његова личност и стваралачка делатност дошле су до пуног изражаја у покрету Уједињена омладина српска. Своје знање и огромну енергију Јован Павловић је улагао у развој журналистике и борбу против цензуре и режимске штампе. Био је приврженик идеја Вука Караџића, а одушевљавао се народном поезијом и пјесништвом Бранка Радичевића и Јована Јовановића Змаја. У вријеме када је Павловић дошао у Црну Гору управо су се успјешно окончали ослободилачки ратови против османске власти и друштво је почело из корјена да се мијења и преображава. Осјећала се потреба да се просвјетне и културне активности наставе са још јачим интензитетом и у таквим приликама обрео се Павловић на Цетињу, преузимајући главну ријеч у књижевном и јавном животу црногорске пријестонице. Он ће заједно са др Лазом Костићем, Симом Матавуљом, Валтазаром Богишићем и Павлом Ровинским давати тон јавном животу на Цетињу и печат културној клими оновремене Црне Горе. Био је предсједник одбора за подизање Зетског дома, члан дворског пјесничког савета, уредник часописа Зета, управник Државне штампарије, главни школски надзорник. Јован Павловић је уређивао Глас Црногорца у другачијим приликама него што је то био случај са листовима у Србији. На црногорском двору вршена је нека врста превентивне цензуре, на тај начин што је уредник био дужан да књазу Николи доноси на преглед коректуру листа. Књаз је, у ствари, наређивао о чему ће се писати у листовима, што се Павловићу није допадало. Носио се мишљу да покрене један независни лист, Барјактар, који би самостално уређивао, о томе је чак обавијестио и јавност у листу Глас Црногорца. Међутим, због финансијских и административних потешкоћа, овај план се није реализовао. Цетињска гимназија, осим наставног плана, није имала других нормативних аката неопходних за регулисање њене организације и активности, Павловић се заузео да се што прије напише статут и Закон за гимназију. Први Закон за гимназију ступио је на снагу септембра 1883. године. Септембра 1886. године Павловић је именован за министраа просвјете и црквених дјела и ту функцију ће вршити до своје смрти 1892. године. Павловић ће такође бити и први рецезент уџбеника за црногорске школе. У вријеме министровања покренуо је часопис Просвјета, као орган Министарства просвјете и црквених дјела, посвећен школи и цркви, који је уједно био и први црногорски педагошки часопис. За име Јована Павловића везана је и појава прве књижаре у тадашњој Црној Гори, коју је отворио 1879. године у свом стану на Цетињу. Посебне заслуге припадају Павловићу за обнављање Цетињске читаонице у марту исте године. За свој рад у Црној Гори и заслуге у њеној просвјети и култури Павловић је добијао разна признања и одликовања. Поводом пунољетства пријестолонаследника Данила 1889. године, црногорски књаз га је одликовао Даниловим крстом II реда са звијездом. Наредне године одликован је од Француске републике одличјем (службеник јавне наставе). У јесен 1891. године Павловић се разболио и исте године отишао на лијечење у Карлсбад (данас Карлове Вари). Књаз Никола и кнегиња Милена су за све вријеме његове болести били изузетно пажљиви према њему и често га посјећивали. По књажевој заповијести Павловић је сахрањен о државном трошку 1892. године на Цетињу испред Влашке цркве.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This