Моје писмо Светом Сави

На овогодишњи савиндански конкурс, који као и сваке године расписује СПКД „Просвјета“ из Херцег Новог, приспјело је 39 прозних и 26 поетских радова из ОШ „Орјенски Батаљон“ из Бијеле, OШ „Дашо Павичић“ и „Милан Вуковић“ из Херцег Новог, ОШ „Илија Кишић“ из Зеленике, Школе вјеронауке из Баошића и ОШ „Његош“ из Котора. Радове је оцјењивао трочлани жири у саставу отац Шпиро Живковић, г-ђа Снежана Вукичевић Чворо и г. Никола Маловић.

Сви награђени радови су добили високе оцјене, а првонаграђени прозни на рад на овогодишњем конкурсу написао је Немања Мотика, син пароха баошићког јереја Илије Мотике. Његов рад је оцјењен као најбољи и најзрелији.

Најбољу пјесму у конкуренцији поетских радова написала је Ксенија Боснић такође из Баошића.

Талентом за писање су се, између осталих истакле и Анђела Вуловић, кћерка пароха јошичког јереја Небојше Вуловића и Марија Видаковић, кђерка ђакона бјелскo-kрушевичке парохије Драгана Видаковића. Њихови радови равноправно дијеле друго мјесто.

Објављујемо првонаграђени рад Немање Мотике:

МОЈЕ ПИСМО СВЕТОМ САВИ

Данима покушавам да Ти напишем писмо, да кажем шта ме мучи и савјет затражим, али ми не иде. Толико недоумица и жеља имам да не знам одакле почети, а тишти ме толико тога.

Кренућу од питања: Зашто нас Србе сада највише мрзе бивши Срби? Враћајући се уназад и гледајући историју, видим да смо много пострадали, а да страдамо и даље. Чини ми се да нема краја том страдању и да ће бити све горе. Највећи геноцид над Србима управо су изршили они који имају српску крв. Зар их толико боли тај њихов неокајани гријех и зар мисле да ће оправдати тај свој чин промјене вјере и имена тако што ће убијати оне који су остали тврди у својој православној вјери и чије постојање свједочи њима да су и они некад били Срби. Турска је пуна потомака јањичара, некадашњих Срба, али у поређењу са овим нашим, који су вјеру промијенили, никада нијесу чинили тако страшне злочине као што су они у Другом свјетском рату.

Данас пратим ово што се дешава у Црној Гори и видим да се историја понавља и ако нам Господ не помогне и све досадашње молитве Пресветој Богородици, овом народу се не пише добро. Православни су кренули на Православне. Измишљају неку нову цркву и неку нову вјеру, што опет не води ничему добром и страшније ми је од свега до сада. Са друге стране ме тјеши што су Срби коначно саставили три прста и молитвено се ујединили у одбрани своје вјере и светиња као никада у новијој историји. Вјерујем да ће нас ове молитве Пресветој Богородици спасити од новог крвопролића и братоубиства. Вјерујем да су Срби схватили да ће опстати једино ако се буду држали своје цркве и оног што си им Ти оставио у насљеђе и да ћеш заједно са Богородицом умолити Господа Бога нашег да све ово изађе нама на корист и спасење. Страдају владике, страда свештенство, страдам ја као син свештеника. Ја знам да је ово крст који ми сви морамо носити, али се опет надам да тај крст страдања неће бити велики.

Желим да је истинита прича која кружи међу вјерницима да Твоје Свете мошти није спалио Синан-паша на Врачару и да ћеш Васкрснути у Господу и поново се појавити међу Србима да ће се измирити завађена браћа над њима као што си ти некад измирио своју браћу над моштима Светог Симеона, свог оца.

Посебно ме на размишљање наводи то што је Синан-паша по мајци водио поријекло из Будве, данашње Црне Горе. Ништа се не дешава случајно и све је по Божијем допуштењу, па се тако и ја надам да ће Твој други долазак међу Србе бити у много већој слави и да ће се тада скинути вјековно проклетство због продавања вјере за вечеру.

Још Те молим да умножиш своје молитве заједно са Св. Петром Цетињским, Св. Василијем Острошким и Св. Кирилом Цвјетковићем, који је прије 200 година спријечио унијаћење Боке Которске и да помогнете нашем Митрополиту и другим епископима, Вашим насљедницима, да се изборе и побиједе ову неман која је раширила своје чељусти над Црном Гором и осталим православним свијетом и пријети да га прогута.

Немања Мотика 7-2

ЈУ ОШ „Орјенски батаљон“ Бијела

Предметни наставник: Милун Ђурђевац